Kako slušate ili saopštavate loše vesti? Čini se da one ne biraju godišnje doba, niti doba dana. Najgori ratovi počinjali su u zoru, najlepšim danima.
Ako gledamo medije, svet, ti ekosistemi funkcionišu u okviru ekonomije pažnje, gde negativne vesti dobijaju najviše pažnje jer one upravo imaju najviše klikova, najviše vremena provedeno po članku i deljenja na društvenim mrežama – više nego pozitivno izveštavanje (McBride & Rosenstiel, 2021). Ovo stvara povratnu spregu u kojoj mediji daju prioritet sadržaju osmišljenom da izazove strah, negodovanje ili uznemirenost.
Čista psihologija. A, i živimo u takvom svetu
U filmu Potomci s Džordžom Klunijem, otac koji je saznao da je njegova voljena supruga doživela smrtonosnu nesreću i imala aferu, treba to da saopšti svojoj deci, ostatku porodice, a odlučuje da vest uruči i njenom ljubavniku, da bi mogao da se oprosti od nje pre nego što je isključe s aparata. On svojoj starijoj, ćerki pokušava da objasni da mora da krene s njima kući, da mora da oprosti majci, da je došao po nju jer se majka neće probuditi iz kome, ali ti odnosi su komplikovaniji od toga. On joj kaže: „Slušaj, oko čega god da ste se vas dvoje svađali, moraš da prestaneš. Odrastite!“ A ona je još brutalnija: „Stvarno nemaš pojma, zar ne? Tata, mama te je varala.“
Ostale loše vesti pristižu. I sve se događa na prelepim Havajima, lep dan ne bira vesti. Sve komplikuje njihove živote.
Ako nekome saopštite vest direktno, možda će reagovati burno. Ali, ako mu uz to ponudite dve loše vesti, jednu kojom će se zabaviti i drugu pravu, onda će on progutati onu koju treba.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
