Kada je Goran Marković tokom dopisivanja sa kolegom Rajkom Grlićem na Velikim pričama („Jesi li snimio ovo?“) napisao tekst „Evženija, žena zbog koje je počelo ’praško proleće’“, mnogi čitaoci te stranice bili su u isto vreme i fascinirani i zaintrigirani. Nekoliko meseci kasnije, Marković je poželeo da nađe junakinju i svoju bivšu koleginicu.
Ovo je drugi nastavak novog serijala „Velika potraga Gorana Markovića“
Prvi deo pročitajte OVDE.
2.
Kampa, juli 1996.
Nas nekoliko bivših studenata filmske režije iz Jugoslavije na FAMU (Filmska akademija umetničkih muza) u Pragu bili smo u društvu jednog Čeha, drugara sa studija Rudolfa, u jednom kafeu na Kampi, najlepšem delu Praga, uz Vltavu. Sedeli smo nedaleko od vodenice, smeštene na kanalu Čertovka (Đavolji kanal).
Razlog našeg ponovnog okupljanja bila je retrospektiva naših filmova na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima. Tada smo po prvi put posetili zemlju u kojoj smo proveli pet godina i napustili je posle sovjetske okupacije u avgustu 1968. Ja sam uspeo da nekako kod kuće snimim nekakav filmčić (koji je, uzgred, izviždan na festivalu kratkog filma u Beogradu), i da sa njim doputujem u Prag 1970. i tako diplomiram. Mislim da se ni ispitnoj komisiji nije mnogo svideo ali svi su bili oduševljeni činjenicom što sam se uopšte pojavio, uprkos sovjetskoj okupaciji. Sećam se da sam se vratio kući ne pozdravivši se s drugarima Vojtjehom Štursom i Rudolfom Ružičkom koji su već dugo bili označeni, zajedno sa Poljakinjom Agniješkom Holand, kao disidenti, to jest neprijatelji socijalizma. Agniješka je čak bila nekoliko meseci u zatvoru Pankrac.
U međuvremenu se u Čehoslovačkoj odigrala nenasilna, takozvana Plišana revolucija kojom je srušen komunistički režim i izvršen prelazak u parlamentarnu demokratiju. Prvi slobodni izbori održani su u junu 1990. godine. Šest godina kasnije, bila je to zemlja koju nismo mogli prepoznati. Slobodni, raspoloženi ljudi, bez onih smrknutih faca. Rudolf je na sastanak sa nama stigao u luksuznoj limuzini, obučen u listersko odelo! Bio je jako veseo i odmah naručio flašu šampanjca??? Prema meni je bio posebno srdačan ali je sve vreme izbegavao priču o sebi, o tome kako je od izgladnelog neprijatelja socijalizma došao do sve te šminke i čime se, dođavola, uopšte bavi. Rekao je kako ne može dugo da ostane sa nama zato što sutradan putuje u Hjuston.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
