Velika potraga Gorana Markovića: Šta je bilo sa Evženijom

Kada je čuveni reditelj tokom dopisivanja sa kolegom Rajkom Grlićem na Velikim pričama („Jesi li snimio ovo?“) napisao tekst „Evženija, žena zbog koje je počelo ’praško proleće’“, mnogi čitaoci te stranice bili su u isto vreme i fascinirani i zaintrigirani. Nekoliko meseci kasnije, Marković je poželeo da nađe junakinju i svoju bivšu koleginicu. Ovo je samo početak…

Nisu mogli bolje da se zovu. Šejna i Evženija. Da je neko kreirao ove likove u romanu, ili scenariju za film – a ovo je priča i za roman i za film – ne bi mogao da smisli imena koja im više odgovaraju.

General Jan Šejna, u istoriju je upisan kao najpoznatiji (i najviše rangirani) prebeg iz komunističkog bloka u SAD.

Prebegao je iz Čehoslovačke 1968. godine u vreme „praškog proleća“. Zašto je prebegao, nije tako jednostavno pitanje.

Bio je štićenik Antonjina Novotnog, hardlajnera koji je bio na vlasti pre nego što je došao Dubček i pokušaj stvaranja socijalizma sa ljudskim likom. Tako je i brzo rastao u nomenklaturi.

Kada je došlo do promena, bio je optužen za korupciju, konkretno za raspodelu neke deteline iz državnog fonda u vrednosti od 300.000 kruna. Bilo je to oko 20.000 dolara.

Pre nego što je bio procesuiran, pobegao je iz Čehoslovačke u SAD (preko Jugoslavije i Trsta), i od tada pa sve do smrti 1997. godine radio je kao analitičar za CIA.

A u Ameriku je pobegao sa sinom i jednom devojkom. Evženija Musilova. U američkim novinama pisalo je da je verenica Šejne mlađeg, koji se takođe zove Jan. U čehoslovačkim novinama pisalo je – generalova ljubavnica.

Kasnije se jedino znalo da su u Americi živeli pod lažnim imenima krijući adrese, u strahu od odmazde čehoslovačke službe.

Ono što tada nisu znali, niti su mogli da znaju, a i da su znali ne bi se time bavili, bilo je to što je Evženija bila školska drugarica Gorana Markovića i drugih jugoslovenskih studenata režije na FAMU koji su u istoriji naše kinematografije upisani kao „praška škola“.

Uloga generala Šejne u svemu što se dešavalo u vreme „praškog proleća“ i smene vlasti i potom dolaska sovjetskih tenkova ostala je nedorečena.

I ostala je misterija za mnoge u Češkoj. Kako nam je rekao jedan češki istoričar koji se bavio pitanjem disidenata i koji se susreo sa generalom Šejnom par godina pre njegove smrti, narativi o njemu su nasleđeni posle pada komunizma, niko se nije ozbiljno bavio izučavanjem njegovog slučaja.

A šta je bilo sa Evženijom? Na to pitanje tek i oni koji su se bavili generalom Šejnom sležu ramenima. Jedna novinarka, autorka opsežnog dosijea o Šejninom prebegu, poslala nam je tekst iz „Njujork tajmsa“ (koji smo već imali u arhivi) i poručila – ovo je bio poslednji put da se njeno ime negde pomenulo.

I tako je Goran Marković krenuo u ovu potragu.

Potragu za Evženijom pratite redovno na sajtu Velike priče.