Društvo

Srbija i degradacija životne sredine: Ne vredi nam kuća ukoliko nema zemlje da učvrstimo temelje

Posledice siromaštva i degradacije životne sredine na zdravlje ljudi su izrazito negativne. U Srbiji se životna sredina svakodnevno masivno degradira, te nije ni čudo što je i po ovom pokazatelju na samom začelju među uporedivim evropskim zemljama

ELVIS BARUKCIC / AFP / Profimedia
sep 16 2023, 05:00

Podeli

Zdravlje i obrazovanje su ključne determinante privrednog rasta i razvoja. Osim ulaganja u zdravstvenu negu, stručnosti, efikasnosti zdravstva i zdravstvenih navika stanovništva („Armagedon srpskog zdravstva“), ključne determinante zdravstvenog biltena jednog društva su siromaštvo („Srbija i pošast siromaštva“) i degradacija životne sredine.

Generalno, što je jedno društvo siromašnije, to je degradacija životne sredine veća. Čak 92% umrlih od posledica zagađenja vazduha živi u siromašnim i srednje razvijenim zemljama, dok preko 840.000 ljudi godišnje umre zbog nedostatka čiste vode i osnovnih higijenskih sredstava.

Zaštita životne sredine spada u najvažnije ciljeve UN Agende održivog razvoja 2030. Ipak, napredak na ovom polju je na globalnom nivou daleko od zadovoljavajućeg. Znatno je ubrzan negativan uticaj ljudskih aktivnosti na životno okruženje. Ovi negativni uticaji su podeljeni u pet kategorija:

  • Atmosfera – zagađenje vazduha, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje i klimatske promene.
  • Zemljište – zagađenje zemljišta kroz atmosferu, upotrebu pesticida i đubriva i ubrzanu seču šuma zbog širenja poljoprivredne delatnosti i urbanizacije.
  • Zagađenje vode kroz zagađenje atmosfere i zemljišta.
  • Uništavanje biodiverziteta.
  • Hemikalije i otpad koji zagađuju zemljište i vode.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price