Zar je mogućno, pitam se odveć dugo, da civilizacija koja je u jedanaestom veku rodila jednog Omara Hajama potone u ovoliku zatucanost? U ovakvo mračnjaštvo? Sa ovoliko lošom sudbinom?
Omar Hajam bio je iranski matematičar, astronom i pesnik iz vremena Seldžučkog carstva. Sledbenik Ptolomejev i preteča Dekartov. Autor predivnog stiha u svojim rubajijama u slavu vina, ljubavi i života. Slobodan duh. Blag, otvoren, tolerantan. I pomalo sentimentalan.
Evo ti, poštovani čitaoče, samo dva-tri Hajamova retka:
„Knjiga stihova pod granom drveta,
Krčag vina, hleb i ti kraj mene,
Dok pevaš u ovoj divljini,
a ta divljina bi bila raj, sasvim dovoljan.“
Napisano dve stotine godina pre Dantea.
Kad ga je Evropa otkrila u drugoj polovini pretprošlog stoleća, bila je opčinjena. U doba Bodlera i Remboa, podsećanja radi. I istorijske perspektive.
I Omar Hajam je bio musliman. Verujući musliman. Posve drugačijeg doživljaja islama od njegovih današnjih potomaka. Drevni letopisci beleže da je do petnaeste godine znao ceo Kuran napamet i mogao ga je kazivati naizust. Potom se posvetio algebri, trigonometriji, proučavanju svoda nebeskog. Vladari su ga postavljali uz svoje skute s počasnim mestom na prestolu. Za njega su pravljene biblioteke, građene laboratorije i opservatorije. Bio je osoba bez vlasti. Bez vlasti, ali sa autoritetom. I aurom. Neprikosnovenom. I slobodom u kojoj su uživali i drugi Hajamovi savremenici. U vreme islamskog procvata. Nekad davno. Pre bezmalo jednog milenijuma.
Omar Hajam stoji kao živ i neodoljiv dokaz da islam i slobodoumnost mogu zajedno. Islam i talenat. Islam i čulnost.
Čitaj Amina Malufa, poštovani čitaoče. Samarkand. Uistinu, vredi.
Hrišćanstvo se stolećima mrcvarilo sopstvenom dogmom. I danas se to vreme sholasticizma naziva mračnim srednjim vekom. I borba hrišćana za oslobođenje od verskog diktata, klerikalne zapovesti i okrutnog disciplinovanja odnela je žrtve u stotinama hiljada. Bili su potrebni potoci prolivene krvi kako bi se hrišćanstvo povuklo sa bojnog polja autoritarnosti. I nije se sasvim predalo. Još se katkad pojavljuju ti kobni odjeci negdašnjeg ispiranja mozgova oličeni u histerično religioznom kolektivizmu. Možda je histerično prejaka reč. Zato, recimo agresivnom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
