U antičkom svetu ljubav nije bila privatna emocija. Ona nije pripadala unutrašnjosti pojedinca, niti je bila doživljaj koji treba „imati“. Ljubav nije bila psihološko stanje, već poredak odnosa. Pripadala je svetu, a ne subjektu. Bila je način na koji se živi sa drugima, sa zajednicom i sa onim što prevazilazi pojedinca. Ljubav je bila etička struktura sveta.
Danas je ljubav gotovo u potpunosti privatizovana. Svedena je na unutrašnje stanje, na iskustvo koje treba da ispuni pojedinca. Time je izmeštena iz etike i politike i pretvorena u lični projekat. Ljubav više ne uređuje svet. Od sveta se očekuje da ispuni ljubav.
Kada se ljubav premesti u unutrašnjost, ona prestaje da bude odnos i postaje zahtev. Ne pita se više kako živimo zajedno, već kako se ja osećam. Ljubav se meri subjektivnim doživljajem, a ne strukturom odnosa.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
