Ponekad su vam potrebni sadržaji koji u vas sipaju onaj “bolji, oktanskiji dizel”.
Možda su za mene sada takva vremena.
Jer “Song Sung Blue” ne deluje kao film za koji bih ja, inače, imao puno razumevanja. Pre svega ne bih verovao njegovim dobrim namerama, video bih mane njegove ulizujuće i izveštačene egzekucije, teško bih podneo i muziku (Neila Diamonda) koja čitavoj stvari daje nekakav proletersko-terapeutski vajb.
A verovatno najviše od svega ne bih podneo Hugha Jackmana i njegov osmehom ukrašeni entuzijazam.
A upravo je Hugh Jackman, sa svojim osmehom ukrašenim entuzijazmom, najbolja stvar ovde. I prava je tuga što u trci za Oskara nije (još uvek) ni pomenut, kao ni što ta trka svejedno pripada samo Timotheeju i nikome drugom ove godine. Realno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
