Deset (+1) najboljih filmova u 2025.

Ko bi rekao da će mi se na vrhu liste najboljih filmova za ovu godinu naći jedan kazahstanski film?! Najmanje ja.

I pre nego što duboko uzdahnete i pomislite da se verovatno radi o nekoj teškometalnoj festivalskoj NGO drami o mučnoj tranziciji tamošnjeg življa iz kandži SSSR-a u kandže kapitalizma, reći ću vam samo da ste delimično u pravu. Taj film se na izvestan način bavi pomenutom tranzicijom, ali je po svojoj egzekuciji daleko bliskiji “Reservoir Dogs” i nečemu na šta bi Quentin Tarantino probalavio hvaleći ga (i treba proveriti na internetu i da li jeste negde).

Ali, strpljenja, džedaji, da prvo vidimo kakva je 2025. bila kao filmska godina.

Mislim ista kao i par godina pre nje – zgodnija da se, ako ste filmofil, okrenete filmskoj prošlosti i vratite se pretresanju filmova (iz) svoje mladosti ili onima koje ste propustili. Jer ovi novi vrlo retko, ako ikada, donose nešto za pamćenje. I svake godine je takvih manje nego prethodne.

Holivud možda nije (sasvim) mrtav, ali mu sigurno nije lako.

Pogledajte samo neke od njegovih najvećih aduta ove godine (a o nekima od njih pisao sam i na Velikim pričama): Bong Joon Hoov holivudski debi, “Mickey 17”, nije našao mnogo fanova ni među publikom, ni među kritikom. U najboljem slučaju izgledao je kao neki malo bolji film Terryja Gilliama. Treba li da vam kažem nešto o jednom od najkomercijalnijih filmova ove godine, “Minecraftu”, što vam vaš šestogodišnjak već nije rekao?!

Prehvaljeni hit Ryana Cooglera, “Sinners”, ipak je bio samo ideologijom opterećeni rimejk “From Dusk Till Dawn”, ali sumnjam da iko iz Rodriguezovog hita najviše pamti to da on, na izvestan način, reprezentuje otpor meksičkog življa represiji belog čoveka. Jer daleko verovatnije svi pamte samo da je bio neočekivan i urnebesan, što za “Sinners” niko nikada neće reći.

“Superman”, Jamesa Gunna, najavljen kao veliki povratak “DC Comics tima” dao je sve od sebe da bude neočekivan i urnebesan, ali na kraju je i on bio žrtva napora da se bude i ideološki podoban i dopadljiv pomenutim Majnkraftovim šestogodišnjacima.

“F1”, sa Bradom Pittom, baš kao i poslednji nastavak “Mission Impossible”, sa Tomom Cruiseom, pokazali su da ima publike za belog, strejt muškarca, ali i da je ovaj, kao filmski junak, zatvoren u sanitizovan žanrovski sadržaj koji ničim, a najmanje nepostojećim spornim momentima, ne reflektuje duh vremena u kojima živimo. Drugim rečima, ti filmovi su bili podobni i, uglavnom, bezopasno opasni.