Da ste došli iz budućnosti, koje biste novine danas čitali?

Vremeplov ne služi da promeni prošlost, već da shvatiš zašto ti se budućnost stalno vraća na ista mesta.

Verovatno je bolje i da ne pominjemo od koga smo dobili ovaj odgovor na pitanje čemu služi vremeplov – mali nagoveštaj, počinje na čet, završava se na GPT – jer se sa eksplozijom veštačke inteligencije automatsko “generisanje kontenta” nameće kao glavni problem za budućnost medija, baš kao što je prethodno, pre dve decenije bila digitalizacija, baš kao što je mnogo decenija ranije bila televizija…

Kada sam pre dve i kusur decenije Aleksa Mačeskog, dugogodišnjeg direktora klivlendskog “Plejn dilera” (list koji je bio u 20 najtiražnijih u Americi), pitao za budućnost novina u svetlu narastajuće digitalizacije, odgovorio je kontrapitanjem koje je otprilike glasilo – a što se vi time opterećujete; “papirne novine” su samo predmet, čitaoci ne kupuju papir, nego tekstove koji su na njemu napisani, da li će oni do čitaoca dolaziti tako što će da se prelomljene strane šalju u štampariju, pa će da se pokrenu mašine koje će da isprintaju novine, pa će neko morati to da transportuje do kioska, gde će čitalac morati da dođe da kupi novine, ili će sve to biti dostupno na klik preko ekrana računara, šta vi mislite? Naravno da će biti ono što je jednostavnije, jedino je sigurno da će kvalitetno novinarstvo uvek da košta.

Ove godine magazin “Njujorker” (The New Yorker) proslavio je 100. rođendan. Pun vek postojanja jedne od najvećih novinskih institucija u Americi (samim tim i u svetu) – a nije preostalo mnogo novinskih brendova koji se mogu tako nazvati – i za Netflix je bio primamljiv pa je snimljen i objavljen dokumentarac o “Njujorkeru”, gde je u sat i po sažeta istorija i sadašnjost jednog lista i paralelno – za one koji to žele da vide – suština onoga što čini veliko i važno novinarstvo koje je, a ovo sigurno niste prvi put čuli, danas važnije možda više nego ikad.

Najveći problem sa kojim se tradicionalni (mejnstrim) mediji susreću, trenutno je udar na kredibilitet. Upravo je ovih dana čuvena emisija “60 minuta” na televiziji CBS pod udarom, jer je objavljeno da je CBS News iznenada povukao prilog koji je sadržao svedočenja venecuelanskih zatvorenika iz ozloglašenog zatvora u Salvadoru, koji su tamo dospeli nakon što ih je Trampova administracija deportovala. Novinarka koja je radila na priči je u internom memorandumu navela da će “javnost s pravom ovo prepoznati kao korporativnu cenzuru”. Ono što je najvažnije, prema više izvora koji su govorili za CNN, priča je bila u potpunosti proverena – i činjenično i pravno.

“Njujork tajms”, verovatno najveće novine na svetu, prethodnih meseci je na udaru svojih saradnika u Opinion sekciji, desetine njih koji su odbili da nastave saradnju zbog izveštavanja o ratu u Gazi – nije reč o skrivanju onoga što se događa, koliko o načinu izveštavanja i izbegavanju da se zločini u Gazi nazovu genocidom; BBC je, takođe, nedavno imao svoju aferu sa Trampom, kada je utvrđeno da je u dokumentarcu tendenciozno montiran sadržaj da ostavi utisak da je Tramp pozvao svoje pristalice na puč 6. januara 2020…

Prema Helen Luis, autorki koja piše za magazin “Atlantik”, sve je bilo nacrtano prošlog oktobra, nakon što je, verovatno najpopularniji podkaster Džo Rogan ugostio Donalda Trampa u svom studiju u Ostinu, u Teksasu. Razgovarali su tri sata o svemu i svačemu i to se masovno gledalo. Rogan je potom ponudio nešto slično Kamali Haris, da bi dobio termin za sat vremena i uslov da doputuje do nje. I odbio je.