Kada se pre nekoliko godina, odnosno, sad već skoro pa deceniju na striming platformi HBO pojavila serija “Westworld”, nastala po istoimenom filmu iz 1973. godine, kritika, publika, odnosno, ceo internet pričao je samo o njoj. To je bila njihova najgledanija prva sezona još od prve sezone serije “True Detective”, a nedeljama i mesecima stizale su pohvale za – uvodnu špicu, muziku, glumački ansambl, vizuelne efekte i naravno, samu priču.
U pitanju je, naizgled, naučna fantastika. Reč “naizgled” je ključna.
“Westworld” je naziv za tematski zabavni park koji svojim posetiocima nudi priliku da dožive Divlji zapad kao takav. U pitanju je ogroman prostor veličine jednog grada, koji je naseljen “domaćinima”, robotima androidima koji se ne razlikuju od ljudi i koji su programirani da prate definisane priče za posetioce parka.
Nakon svakog dana sećanja androida se brišu, pa su posetioci potpuno slobodni da rade šta god žele sa njima, bez ikakvog straha, jer oni nisu u mogućnosti da naude živim bićima.
Posetioci se tako prepuštaju svojim najprimitivnijim nagonima koji uključuju nasilje i dekadenciju. Oni tako maltretiraju, zlostavljaju i ubijaju humanoidne robote, prosto, jer mogu. Prosto, jer roboti ne osećaju. Prosto, jer roboti svaki dan počinju izbrisanog pamćenja.
Nevolja, odnosno zaplet se javlja kada nakon rutinske nadogradnje sistema kod humanoidnih robota počnu da se javljaju promene u njihovom ponašanju – određeni “domaćini” kreću da spoznaju istinu o sebi i svetu u kome žive, odnosno, dobijaju nekakvu vrstu svesti.
Međutim, baveći se, naizgled, robotima, Westworld se zapravo bavi ljudima. Serija (makar u svojoj prvoj sezoni) postavlja jednostavno, ali dosta uznemirujuće pitanje: šta biste radili kada ne bi postojale posledice?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
