Misli li iko na decu?

Dobrodošli u CXII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U centru naše pažnje u ovoj epizodi je redefinisanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i EU. Iako liči na razvod, odnos između Amerike i Evrope se pre može definisati kao separacija.

U brojnim evropskim zemljama, posebno sa katoličkom većinom, zajedno sa uvođenjem razvoda u pravni poredak zadržan je tzv. separacija. Ona je služila kao period u kojem se supružnicima, pogotovo onima koji imaju decu, ostavljao period da dobro razmisle pre definitivnog razvoda. Separacija je, primera radi u Italiji, trajala najmanje tri godine, ali je bilo slučajeva u kojima su supružnici ostajali u braku do kraja života u režimu separacije.

Eto, to bi mogao da bude slikovit opis trenutnog odnosa između SAD i EU: separacija a o razvodu će se pričati u budućnosti, ako i kada bude trebalo.

Pre nego što krenemo u analizu, valjalo bi da razjasnimo par pojmova. Prvo, “National Security Strategy” nije strategija kako se često prevodi na druge jezike, pa i na naš. “Strategy” u ovom geopolitičkom kontekstu mnogo više odgovara reči “taktika” ili “doktrina” nego strategiji.

Druga važna stvar “National Security Strategy” nije baš toliko važan dokument kao što se predstavlja. Reč je više o intelektualnoj elaboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju.

Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne objavljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile objavljuju detaljno svoje planove za budućnost to po pravilu znači da oni ne odgovaraju stvarnim namerama.

U dokumentu koji je potpisao Donald Tramp piše da Amerika želi da pronađe rešenje za mirnu koegzistenciju sa Kinom, da napusti potpuno Evropu i da se posveti samo američkom kontinentu.

Nište od pomenutog nije realno. Nevezano za namere i želje Vašingtona konkurencija sa Kinom će se pojačavati i neizbežno će voditi u sukob, ali to ne znači nužno da bi taj okršaj morao da bude na bojnom polju ili da se pretvori u klasični rat. Podsetimo, SSSR i komunistička imperija su pali bez opaljenog metka.

S druge strane, Evropa je neophodna Americi. Bez dominacije na Starom kontinentu Vašington ne može da ima dominantnu ulogu na planeti i Evropa ostaje dragulj američke imperije. Drugi par rukavica je želja aktuelne administracije da oblikuje Evropu i njena društva po svojoj slici i prilici.

Ni ideja o zatvaranju na američki kontinent nije realna jer bi ona, pre ili kasnije, izložila Ameriku rizicima i napadima drugih planetarnih i regionalnih sila i primorala bi Vašington da navrat-nanos da se vrate na prethodne pozicije.

Postoje tri stvari u dokumentu koje su realne. Prva je da Vašington ima nameru da otvori vrata Rusiji za saradnju u kontekstu relacija sa Kinom. Druga je poruka Evropljanima da moraju da shvate da “istorija nije završena” i da su potrebni Amerikancima u borbi sa Kinom, i treća je razbijanje EU, odnosno sprečavanje federalizacije EU i povratak na Evropu suverenih nacija, naravno u liniji sa američkim interesima i politikom.

Institut Ronald Regan je sproveo tradicionalnu godišnju anketu o raspoloženju američkih građana o spoljnopolitičkim temama. Rezultati predstavljeni u Predsedničkoj biblioteci Ronald Regan bili su prilično iznenađujući i u kontratendenciji sa narativom Trampove propagandne mašinerije i nedavno objavljene doktrine.

Suprotno pričama koje šire perjanice MAGA pokreta, republikanska biračka baza smatra da SAD treba da nastave da vode glavnu reč u planetarnim poslovima, 64 odsto protiv 33. Interesantno je da republikanci procentualno više podržavaju hegemonsku politiku SAD na planeti nego glasači Demokratske partije.

Još više je indikativan stav da 68 odsto ispitanika podržava NATO a čak 76 odsto smatra da bi Amerika trebalo da reaguje i vojno ako neka od članica NATO bude napadnuta. 59 odsto Amerikanaca je izričito protiv izlaska SAD iz NATO.

Polovina Amerikanaca ukazuje na Kinu kao glavnog rivala a malo više od jedne četvrtine upire prst na Rusiju. Dvotrećinska većina Amerikanaca je za nastavak podrške Ukrajini u borbi protiv Rusije a čak četiri petine Amerikanaca doživljava Tajvan kao veoma važno geostrateško ostrvo za interese SAD.