UVOD: ILUMINACIJE
U jednom od retkih intervjua koje je dao tokom svog kratkog života, veliki Branko Miljković je rekao: Sve istinske formule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: “Čovekov put vodi kroz šumu simbola.“ Moja formula: “Reči su moć i okvir sveta. Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama.“
Pitanje koje se, logički, nameće jeste: Ako se naučne formule mogu prepevati, da li je onda moguće obrnuto? Da li se poezija može prevesti u formule? U nauku? I ako je to moguće, kakav čovek je kadar to da učiniti?
Po svoj prilici – izuzetan.
Da li je Nikola Tesla bio takav čovek? Prometej koji je po cenu velike lične žrtve doneo čovečanstvu svetlo? I u bukvalnom i u figurativnom smislu.
“Širenje civilizacije se može uporediti sa širenjem vatre. Prvo je to tiha iskra, a onda podrhtavajući plamen, a onda moćni požar koji postaje sve jači i brži.”, rekao je jednom Tesla.
Kroz kakvu je to šumu simbola prošao genije iz Smiljana i šta je tamo sreo i spoznao?
Mnogo godina kasnije, horde naučnika pokušavaju da dešifruju njegovu ogromnu zaostavštinu. Kao da je Tesla došao na ovaj svet da postavi civilizaciji pitanje, zagonetku, na koju samo on zna odgovor i da ode, ostavi svet u sumnji i nedoumici, vraćajući se u svetlo iz koga je potekao.
Sam Tesla je to objašnjavao više nego jednostavno:
“Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentrišemo naše misli o toj istini postajemo skladni sa ovom velikom moći. Moja majka me naučila da treba svu istinu tražiti u Bibliji.”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se