To što se ne treba naginjati kroz “prozor” nema u ovom slučaju nikakve veze sa čuvenom Selmom “Bijelog dugmeta” koju je napisao pesnik Vlado Dijak, a ne Duško Trifunović kako mnogi misle, a koji je napisao neke od drugih najboljih pesama ovog benda.
Nekada je teško pratiti novogovor sportskih novinara. Prošla su vremena kad su novinari za Japan govorili obavezno “Zemlja izlazećeg sunca”, a za nešto što se desilo prošle godine u poređenju sa aktuelnom, govorili “u odnosu na lane” (najviše su tu reč “lane” koristili ekonomski novinari). U TV prenosima i analizama košarkaških utakmica, četvrtina je odavno deonica, kao da je Ljig–Preljina, dok je spisak igrača koji ima trener postao “roster”. Kao što u kladionicama ima sve više bustova i slotova. Bonus je odavno u košarci. Sad i u kladionicama. Uvek se traži “em-vi-pi” (MVP). Bitna je “tranzicija igre”. Za ovakav novogovor ni ministar kulture Nikola Selaković ne bi lako našao adekvatnu “ćiriličnu” kontraofanzivu. Ali ima i narodskih reči u novogovoru sportskih novinara. Termini za kvalifikacije reprezentacija (u fudbalu pre svega, ali i u košarci) sad su “prozor”.
E sad, nezavisno od toga da li je u sarajevskoj dvorani “Skenderija” bio “prozor” ili “pendžer”, komšijski derbi BiH i Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket obeležilo je vređanje Srba i njihove reprezentacije. Tako se ovaj košarkaški “prozor” nadovezao na nedavno zatvoreni “prozor” kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu obeležen regionalnim šovinizmom. U standardna vređanja navijača sa prostora bivše Jugoslavije, uključeni su i navijači Mađarske i Rumunije. Koliko se da razumeti spirala, bosanski navijači cene mađarske koji su u netrpeljivosti sa rumunskim koji nose transparent posvećen Ratku Mladiću, pa ih Bosanci ne podnose, dok su hrvatski i albanski navijači “braća po oružju”…
“Srce za Halida” povodom smrti Halida Bešlića, ispoljeno i u Srbiji i Republici Srpskoj, nije uticalo na generalne narative i odnose, pa i drugačiju atmosferu u “Skenderiji”.
Koliko li je samo hrvatske navijače koji su ovog novembra u “prozoru” u Podgorici skandirali “ubij Srbina” i “za dom spremni” interesovao “historijski” susret iz 2003. Svetozara Marovića, prvog i jedinog predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore, i Stjepana Mesića, predsednika Hrvatske? Bila je to i prva zvanična poseta jednog predsednika Hrvatske Beogradu od raspada SFRJ. Tom prilikom su se Marović i Mesić izvinili za sva zla ili štetu koje su građani ove dve države počinili jedni drugima. Ma koga to sad zanima. Hrvatski navijači ne prihvataju izvinjenje crnogorskih navijača za Dubrovnik. Ne prihvataju “simboličnu ispriku” koju je Mesić prihvatio od Marovića.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
