Iako je pre nekoliko dana proslavio svoj 41. rođendan, film “Blejd raner” (nekad kod nas prevođen i kao “Istrebljivač”) Ridlija Skota ni posle pune četiri decenije nije izgubio nimalo na svojoj relevantnosti i uticaju. Film je baziran na romanu Filipa K. Dika “Da li androidi sanjaju električne ovce”, koji je još petnaestak godina stariji (objavljen je 1968. godine), dok je radnja romana i filma smeštena u 2019. godinu. Kao i mnogi autori distopijskih dela, malo je previše požurio u svojoj prognozi razvoja ljudskog društva, s obzirom na to da znamo da svet 2019. godine nije bio svet postekološke katastrofe u kome bogati žive na vanplanetarnim kolonijama dok je život na Zemlji koji podseća na neku vrstu Čistilišta postao sudbina onih manje srećnih i privilegovanih. U budućnosti će se videti vrednost ove predikcije, o kojoj nam je zasada i dalje strašno da ozbiljno razmišljamo, verovatno zato što kod mnogih od nas postoji jedan deo koji shvata da ovo nije toliko nezamisliva budućnost. Osim te, previše ambiciozne procene da će svet biti takav 2019. godine, većina onih suptilnijih poruka koje i nisu bukvalne i direktne pogodila je u centar i ljudi ne prestaju da gledaju ovaj film i da pričaju o njemu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
