Za mnoge je ovaj Evrobasket završen već nedelju dana, ali oni uporni bili su počašćeni pravim spektaklom. Na poslednji dan turnira prvo smo dobili dostojnu uvertiru u vidu grčkog trijumfa za bronzu – a zatim i maestralni finalni susret u kojem je Nemačka uspešno objedinila evropsku i svetsku titulu.
Bilo je to, slobodno možemo reći, možda i najkvalitetnije finale u poslednjih četvrt veka. Dve atletski moćne, dobro našpanovane i košarkaški nadasve pismene ekipe „tukle“ su se koš za koš bezmalo ceo tok susreta, razmenjujući udarce kao dva vrhunska boksera teške kategorije. Na kraju, Turci su popustili i fizički, i mentalno, a Nemci… pa… izgleda da se onaj citat Garija Linekera može sada primeniti i na košarku.
Za nama je jedan krajnje interesantan turnir. Srbija jeste podbacila, ali videli smo mnogo toga drugog interesantnog. Videli smo uspon Finske, borbenu Gruziju, hrabru Bosnu i Hercegovinu. Portugal i Švedsku koji su se pošteno potukli i pokazali da se i tu narod igra lopte. Odličnu Nemačku, Tursku, preporođenu Grčku. Luku Dončića koji je zamalo sam sve uspeo da iznese.
O svemu bi se moglo napisati ponešto, ali vremena i prostora za tolike opservacije ipak nema. Stoga, evo pet glavnih utisaka sa ovog turnira, ili makar ono po čemu ću ga ja pamtiti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
