Kako je uništen „Torlak“?

Jednu od malo tema kojima bi se u netrpeljivo podeljenoj Srbiji teško našao oponent predstavlja želja da se Institut “Torlak” konačno dokopa zelene grane. Ta ustanova je tokom svog skoro jednovekovnog postojanja imala razvojni put nalik na sinusoidnu krivu, poput uzdužnog preseka jednogrbe kamile. Počelo se uspesima između dva svetska rata (glava, od nosa ka temenu), padom tokom okupacije (vrat), poletnim razvojem posle oslobođenja (ushodni deo grbe) i dugotrajnim potonućem od vremena raspada zajedničke države (silazni deo grbe sa tendencijom da kriva počne da prati konturu repa).

Sreća je što je taj tužni trend prekinut početkom januara prošle godine izborom v.d. direktora iz same ustanove, uz to još i kvalifikovanog za posao koji mu je poveren. I profesorka Darija Kisić, imenovana za v.d. direktorku 16. maja o.g., poseduje formalne kvalifikacije da vodi “Torlak”. Posao će joj biti olakšan utoliko što je njen prethodnik već započeo obnovu ustanove.

Rudi li zora?

Na položaj jedne velike i složene ustanove utiču brojni činioci, uključujući društvenu klimu, finansijsku podršku i sl., ali je – bar kada je “Torlak” u pitanju – upadljiva povezanost između relevantnosti specijalnosti za koju je direktor školovan i uspeha koji ostvari. Korelacija, naravno, nije jednosmerna, jer – osim direktorovog znanja potrebnog za procvat ustanove – vlast izborom čelnika iskazuje i svoje namere prema njenoj budućnosti. Manje brige za stručno odgovarajuće kadrovsko rešenje – manje želje da se pruži podrška razvoju.

Karakteristično je da je tokom poslednjih tridesetak godina samo jedan direktor “Torlaka” bio iz struke, a da su se smenjivali ginekolog, hirurg i fizijatar (ne ftizijatar, koji se bavi tuberkulozom, pa zna dosta o vakcinaciji). To je istovremeno i period posrnuća ove ustanove.

Otuda se imenovanje poslednja dva vršioca dužnosti direktora da tumačiti kao nagoveštaj promena nabolje. Za optimiste može da zvuči posebno ohrabrujuće izbor političarke “teške kategorije”, kao što je profesorka Kisić. Opreznijima ostaje strepnja da takvo kadrovsko rešenje nagoveštava neočekivane strateške odluke o budućnosti “Torlaka”, recimo njegovu privatizaciju, promenu namene i/ili gašenje.