U prvom delu ovog prikaza objašnjeno je da je ograničen na najznačajnije studije, a ne na sva otkrića u medicini, i da između ova dva pojma postoji razlika. Otkrića mogu da budu rezultat slučaja i sticaja srećnih okolnosti, kao što je anegdota o jabuci koja ja pala Njutnu na glavu ili slučajan prodor gljivica u Flemingovu posudu sa bakterijskom kulturom.
Naučne studije su, nasuprot tome, unapred planirane, strukturisane, zasnovane na prikupljanju podataka i njihovoj analizi. Tako se, recimo, došlo do saznanja o zaštitnom delovanju maski ili o bezbednosti i delotvornosti vakcina protiv kovida. U nastavku slede primeri koji bi se mogli smatrati najznačajnijima za poslednjih 75 godina.
Studija britanskih lekara (1951–2001)
Mašina za masovnu industrijsku proizvodnju cigareta savijenih u papirni omot napravljena je 1880. godine, ali je do njene široke primene u Evropi i Severnoj Americi trebalo da prođe još dvadesetak godina. U to vreme, na prelazu dva veka, rak pluća je bio vrlo redak oblik malignog tumora, ali je postajao sve češći i od kraja Drugog svetskog rata u mnogim industrijski razvijenim zemljama preuzeo je primat od do tada dominantnog raka želuca.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
