U prvom delu ovog prikaza objašnjeno je da je ograničen na najznačajnije studije, a ne na sva otkrića u medicini, i da između ova dva pojma postoji razlika. Otkrića mogu da budu rezultat slučaja i sticaja srećnih okolnosti, kao što je anegdota o jabuci koja ja pala Njutnu na glavu ili slučajan prodor gljivica u Flemingovu posudu sa bakterijskom kulturom.
Naučne studije su, nasuprot tome, unapred planirane, strukturisane, zasnovane na prikupljanju podataka i njihovoj analizi. Tako se, recimo, došlo do saznanja o zaštitnom delovanju maski ili o bezbednosti i delotvornosti vakcina protiv kovida. U nastavku slede primeri koji bi se mogli smatrati najznačajnijima za poslednjih 75 godina.
Studija britanskih lekara (1951–2001)
Mašina za masovnu industrijsku proizvodnju cigareta savijenih u papirni omot napravljena je 1880. godine, ali je do njene široke primene u Evropi i Severnoj Americi trebalo da prođe još dvadesetak godina. U to vreme, na prelazu dva veka, rak pluća je bio vrlo redak oblik malignog tumora, ali je postajao sve češći i od kraja Drugog svetskog rata u mnogim industrijski razvijenim zemljama preuzeo je primat od do tada dominantnog raka želuca.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
