Dušan Kovačević, akademik, dramski pisac, scenarista i redirelj o delima koja su ga oblikovala.
***
Knjige
Naučio sam da čitam pre nego što sam krenuo u školu jer sam u kući imao, kao obaveznu lektiru, “Politikin zabavnik”.
Kako je bioskop bio redak u provinciji, nije bilo televizije, pročitao sam pola biblioteke bukvalno.
U školi me je sačekala ona obavezna lektira, a ono što me je već tad privuklo bio je Branko Ćopić.
Voleo sam da čitam i epske narodne pesme, ali i priče pisaca iz mog kraja, a to su Šabac i okolina – Janko Veselinović, Laza Lazarević…
Ubrzo potom sam se sreo s piscima koji su mi ulepšali i detinjstvo i mladost, kao što je Mark Tven. Zatim su naišli Karl Maj i svi oni romani koji se bave nekakvim avanturističkim putovanjima.
Jedan od prelomnih događaja je bio kada sam naišao na knjigu Rablea “Gargantua i Pantagruel”, u prevodu mog zemljaka Vinavera.
Ta knjiga je mnogo uticala na moje osećanje pomeranja realnosti, zaista briljantna knjiga, koja mi je otvorila jedan potpuno novi svet, da je u literaturi sve moguće.
A zapravo sad pričamo o onome čime ću se ceo život baviti, a to je literatura koja u sebi ima elemente drame i komedije.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
