Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
***
Knjige
Knjige koje sam najviše volela u detinjstvu bile su vezane za odnose ljudi i životinja, „Sebastijan i Bel“, „Beli očnjak“.
I priče o mogućem prijateljstvu ljudi koji su iznad sukoba suprotstavljenih strana (u mom detinjstvu su to bili kauboji i Indijanci) ostavile su svoj trag do danas.
Posle toga, krajem osnovne škole sam čitala Remarka, priče o dobrim ljudima u teškim vremenima, otkrivala poeziju kroz Prevera, a sa adolescencijom su došla i sva tipična preispitivanja koja sam pronalazila kod Hesea, Kafke, Kamija, pa nezaobilazni Dostojevski, kasnije „Hadrijanovi memoari“ Margaret Jursenar.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Neki su, moj Tomiću, poput Đoke Balaševića, triput videli Tita maršala, a ja triput umalo nisam video Mladića generala, i mogu ti reći da mi je drago zbog toga
Bio je borac, tukao se za prave stvari, u pravilu one izgubljene, ali nije bio kalkulant pa ga te računice nisu zanimale. Ne bi bilo nepravedno da je dobio Nobela, ako mene pitate, sve je imao, osim podrške nacionalne kulture
Ne treba ovoj deci danas škola, nego orijentir i drugi ljudi. Treba im toplina i bliskost, oni to nemaju. Imaju samo prazninu. I nažalost, mi to nikako da razumemo
Treba li zanemariti dvadesetogodišnjeg sebe koji dane od jutra do mraka provodi u čitanju i osloniti se na ovog sadašnjeg i njegovo mišljenje? Možda. Ovaj aktuelni je, nadam se, zreliji i izgrađenijeg ukusa. Ipak, lista koja sledi ne vodi se time...
Uvijek se traži neka nova literatura ili podsjetnik na staru, idealnu za još jedno čitanje s pozadinom cvrčaka i okusom bezbrižnosti iz reklame za Pipi
