Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
***
Knjige
Knjige koje sam najviše volela u detinjstvu bile su vezane za odnose ljudi i životinja, „Sebastijan i Bel“, „Beli očnjak“.
I priče o mogućem prijateljstvu ljudi koji su iznad sukoba suprotstavljenih strana (u mom detinjstvu su to bili kauboji i Indijanci) ostavile su svoj trag do danas.
Posle toga, krajem osnovne škole sam čitala Remarka, priče o dobrim ljudima u teškim vremenima, otkrivala poeziju kroz Prevera, a sa adolescencijom su došla i sva tipična preispitivanja koja sam pronalazila kod Hesea, Kafke, Kamija, pa nezaobilazni Dostojevski, kasnije „Hadrijanovi memoari“ Margaret Jursenar.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
I to je bio i prije četrdeset pet godina, kad je snimio "Okupaciju u 26 slika". Pogledaš li pažljivije, koliko god su njegovi filmovi šokantni, navodno provokativni, oni su u osnovi oprezni, konformistički. Svi do jednog idu niz dlaku vlasti
Gubitak je bila njegova izopačena inspiracija, bol pogonsko gorivo jače nego sve supstance koje je zloupotrebljavao. Gubitak prijatelja, gubitak rodnog grada, gubitak životne ljubavi: sve su to postajale himne
To je poludržava u kojoj su ustav i institucije puki dekor, kojom suvereno vladaju strogi, ali pravični pateri familiasi, u rasponu od kneževa, kraljeva, komunističkih satrapa, zaključno sa Vučićem
Vučić je hteo da potencira stari mit o Šumadincu (u podtekstu mit o Srbijancu – Gedži) koji je uz njega i za njega, pa je za te potrebe ponovo aktivirao Tomislava Nikolića koji je još jednom ostavio utisak (kao i uvek kad ga Vučić izvuče iz naftalina) da je bio vedriji na sahrani Nelsona Mandele kojoj je prisustvovao u svojstvu predsednika Srbije
