UVOD: ČOVEK U SENCI

Mustafa Golubić, jedna od najzagonetnijih istorijskih figura između dva rata na Balkanu, bonvivan, špijun, crnorukac, Staljinov intimus, ljubavnik Grete Garbo, Tankosićev četovođa, čovek koji je organizovao atentat na Trockog, “jugoslovenski Džejms Bond”, agent Kominterne, Titov ljuti suparnik, rođen je u Stocu 1891. od oca Muhameda i majke Nure koja je živela 102 godine. U Sarajevu je završio gimnaziju a kao jugoslovenski stipendista studirao pravo u Ženevi i Tuluzu. Bio je pripadnik Mlade Bosne. Bio je svedok na famoznom Solunskom procesu, nakon toga je postao član Kominterne i između dva rata radio kao špijun i egzekutor. Uhapšen je 1941, isleđivan u Gestapou a onda likvidiran. U času smrti imao je svega 52 godine. Nakon rata, njegovi zemni ostaci su preneseni u SSSR gde je sahranjen uz najveće počasti. Proglašen je herojem Sovjetskog Saveza. U memoarima ga pominju ljudi poput Rodoljuba Čolakovića i Ive Vejvode, napisano je svega par knjiga o njemu, čak i jedna pozorišna predstava, u seriji “Senke na Balkanom” igra ga Goran Bogdan, takođe Hercegovac.

Šta je, dakle, istina a šta legenda u vezi s Mustafom Golubićem?

Sve i ništa.

Još dok je bio živ, Mustafa je bio legenda. Dobar deo te legende fabrikovao je on sam, možda iz razloga sujete, a sasvim sigurno kako bi prikrio svoj pravi identitet i tragove, izazvao zabunu i pometnju kod svojih neprijatelja… Tako da su svi podaci, pa i oni koji potiču iz dokumenata, prisećanja, dojava, transkripta, izveštaja takođe pod velikim znakom pitanja. Ma koliko se udubili u sve ono što kao aura isijava oko ove zagonetne ličnosti, ma koliko istraživali, uvek će na kraju, poput dima iz Mustafine lule, koju je navodno uvek nosio sa sobom, visiti u vazduhu pitanje:

“Ko je bio Mustafa Golubić?”

Jedan pametan čovek je jednom rekao: ako se dvoumiš da ispričaš legendu ili istinu – ispričaj legendu.

Nevolja je u tome što u vezi s Golubićem sve zvuči kao legenda.

Ujedno je to i najveća draž i izazov.