Četvrti deo feljtona, Velika priča Tibora Varadija, svedočanstvo o 20. veku iz ugla jednog od naših najpoznatijih pravnika. Svi nastavci biće objavljeni OVDE.
U novom feljtonu donosimo vam veliku pričuTibora Varadija, a povodom izlaska njegove nove knjge Konjski pasoš dodeljen istoriji (u izdanju Akademske knjige).
U ovom nastavku, uz odobrenje izdavača donosimo odlomak iz ove knjige Tibora Varadija u kojoj donosi priče na osnovu advokatskih spisa u njegovog porodičnoj arhivi.
***
U svom eseju Velegrađanin, Antal Serb upozorava: “Pariz se posvuda oponaša, i malo-pomalo i sam Pariz je primoran da se tome prilagođava, prinuđen da bude onakav kakvim ga zamišljaju stranci.”
Mislim da je prošlost u sličnoj opasnosti. Ljudi oponašaju ono što je dopadljivo u prošlosti – dok pokušavaju da se distanciraju od onoga što smatraju pogrdnim. Oponašanje ili ruženje, međutim, često nije zasnovano na poznavanju stvari. Pored toga razvija se i nostalgija – čak i prema nečemu što nikada nije postojalo. Tako dolazimo do toga da je i sama prošlost prinuđena da se prilagođava onome što izvanjci zamišljaju ili osećaju. Da bismo se tome mogli suprotstaviti, presudno je da pokušamo da sagledamo stvari očima onih koji su u položaju rođenih Parižana – mogli bismo reći, očima domaćih. Ne tvrdim sa sigurnošću, ali čini mi se da su jedini „domaći” koje danas još možemo nešto priupitati – upravo sačuvani spisi. Oni nam mogu biti od pomoći.
Spisi su, svakako, nešto što odlikuje prošlost, ali besediti sa njima nije jednostavno. Ne samo zato što su neretko višejezični, već i stoga što u dobroj meri govore jezikom prošlosti. Prelistavam spise jednog slučaja za klevetu iz 1948. godine. Sve se odigralo u jednom banatskom selu, Orlovatu. Krojačica Ružica je jedne večeri devojci po imenu Verica dobacila sledeće: „Ti nisi više čedna, tebi ne pripada momak, već čovek.” Godine 1948. ove reči možda nisu značile sasvim isto što i sada, već nešto grublje. I ulični društveni život imao je drugačiji smisao. U svakom slučaju, Verica je podnela tužbu za klevetu. Dobila je parnicu i sud je osudio Ružicu na odštetu od 435 dinara (kao naknadu za moralnu štetu). Povodom toga sam se obratio stručnjaku. Jedan moj prijatelj ekonomista proverio je podatke i rekao da 435 dinara iz 1948. godine odgovara sumi od današnjih 4.650 dinara. Od toga bi se moglo kupiti čak tri primerka moje najnovije prozne knjige.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
