Četvrti deo feljtona, Velika priča Tibora Varadija, svedočanstvo o 20. veku iz ugla jednog od naših najpoznatijih pravnika. Svi nastavci biće objavljeni OVDE.
U novom feljtonu donosimo vam veliku pričuTibora Varadija, a povodom izlaska njegove nove knjge Konjski pasoš dodeljen istoriji (u izdanju Akademske knjige).
U ovom nastavku, uz odobrenje izdavača donosimo odlomak iz ove knjige Tibora Varadija u kojoj donosi priče na osnovu advokatskih spisa u njegovog porodičnoj arhivi.
***
U svom eseju Velegrađanin, Antal Serb upozorava: “Pariz se posvuda oponaša, i malo-pomalo i sam Pariz je primoran da se tome prilagođava, prinuđen da bude onakav kakvim ga zamišljaju stranci.”
Mislim da je prošlost u sličnoj opasnosti. Ljudi oponašaju ono što je dopadljivo u prošlosti – dok pokušavaju da se distanciraju od onoga što smatraju pogrdnim. Oponašanje ili ruženje, međutim, često nije zasnovano na poznavanju stvari. Pored toga razvija se i nostalgija – čak i prema nečemu što nikada nije postojalo. Tako dolazimo do toga da je i sama prošlost prinuđena da se prilagođava onome što izvanjci zamišljaju ili osećaju. Da bismo se tome mogli suprotstaviti, presudno je da pokušamo da sagledamo stvari očima onih koji su u položaju rođenih Parižana – mogli bismo reći, očima domaćih. Ne tvrdim sa sigurnošću, ali čini mi se da su jedini „domaći” koje danas još možemo nešto priupitati – upravo sačuvani spisi. Oni nam mogu biti od pomoći.
Spisi su, svakako, nešto što odlikuje prošlost, ali besediti sa njima nije jednostavno. Ne samo zato što su neretko višejezični, već i stoga što u dobroj meri govore jezikom prošlosti. Prelistavam spise jednog slučaja za klevetu iz 1948. godine. Sve se odigralo u jednom banatskom selu, Orlovatu. Krojačica Ružica je jedne večeri devojci po imenu Verica dobacila sledeće: „Ti nisi više čedna, tebi ne pripada momak, već čovek.” Godine 1948. ove reči možda nisu značile sasvim isto što i sada, već nešto grublje. I ulični društveni život imao je drugačiji smisao. U svakom slučaju, Verica je podnela tužbu za klevetu. Dobila je parnicu i sud je osudio Ružicu na odštetu od 435 dinara (kao naknadu za moralnu štetu). Povodom toga sam se obratio stručnjaku. Jedan moj prijatelj ekonomista proverio je podatke i rekao da 435 dinara iz 1948. godine odgovara sumi od današnjih 4.650 dinara. Od toga bi se moglo kupiti čak tri primerka moje najnovije prozne knjige.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
