I ja sam spavao na Željezničkoj stanici u Novom Sadu
Spavali smo sklupčani na željezničkoj stanici poput poslednjih prosjaka. Istoj onoj željezničkoj na kojoj je nedavno poginulo petnaest ljudi. I tako se u svako lijepo sjećanje uvuče to zrno mraka
Zašto Hrvati nisu izašli na ulice zbog “Lastova”
Kako društva propadaju – slučaj Hrvatske
Tragedija jedne rekonstrukcije
Stanica je od 2021. rekonstruisana u dve faze i isto toliko puta je svečano otvarana, a potreseni građani misle da je tragedija mogla da bude sprečena da je "bilo sve po zakonu"
Šta bi nam sada rekao Viktor Frankl?
Tragedije poput ove u Novom Sadu ne dese se samo jednom. One nastavljaju da se dešavaju i šire, kao otrov nakon ujeda insekta, u krugovima
Dani kad je sve mrak
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Vreme je za neposlušnost
Ako ideš na ulicu jer moraš, svaka ćelija te na to zove, nemaš ti problem sa autoritetom – ali neka autoritet ima problem sa tobom
Živimo u psihološki nebezbednom sistemu
I taj sistem ugrožava i našu fizičku sigurnost
