Nezgodna je okolnost da politička okupljanja pod otvorenim nebom stranke organiziraju svaka za sebe, a nijedna zapravo nema ni znanja ni resurse, pa to redovito ispadne zbrkano, amaterski, mnogo se improvizira i griješi. Zar ne bi bilo sjajno da postoji agencija samo za takve događaje?
Građanski protesti i ubrzano kretanje od tuge do ljutnje
Novu rubriku na sajtu Velike priče otvaramo ekskluzivnom foto-pričom čuvenog fotografa Vladimira Milivojevića Boogie-ja
Izgleda da nikada neće biti stanovnika Srbije koji nije bio učesnik nekih demonstracija. I ma kako surovo zvučalo, to je dobro
Način za postizanje razumevanja između ljudi koji su se zaglavili u polarizaciji jeste podsećanje da brzih rešenja za kompleksne probleme jednostavno nema i prihvatanje tenzije, koju različitosti prirodno izazivaju, kao normalne
Kako se nešto na njegovim ulicama zbije, grad se toga već seća i stariji ljudi kojih je pred Skupštinom mnogo, zapitkuju jedni druge kada je poslednji put bilo ovako. Kraj gomile ne vidim od sunca. Možda dok je zalazilo, tačno na pola neba između Starog dvora i Terazija, nije bio zlatni sat, ali je trenutak bio zlata vredan
Ako je nešto specifičnost srpske političke kulture, to je da je ovo zemlja u kojoj opozicija i vlast jednako organizuju protestne skupove. I u kojoj je prebrojavanje ljudi na mitingu postalo nacionalna disciplina
