Ovih dana naše misli treba da budu sa onima koji su ostali bez svojih najbližih i sa onima koji strepe nad oporavkom onih koji su ranjeni. A kada dođe vreme za analizu, svi treba da se podsetimo stiha Branka Miljkovića "Ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju"
Da li su društvo koje neguje kult rata i civilizacija koja muškost meri kalibrima mogli da spreče ove tragedije?
Masovni zločini u Srbiji očigledno više nisu retki poput komete koja se pojavi retko i uništi sve oko sebe
Deca bi izlazila, uplakana, neka su jedva hodala, roditelji bi im pritrčavali, grlili ih, hvatali za ruku i bežali odatle, sa tog mesta gde se desio taj strašan zločin, kao da beže od požara, kao da neće preživeti ako ijedan trenutak još tu provedu. Tek poneki bi dete držali duže u zagrljaju. Trebalo bi više da grlimo decu. Verujem da su to mnogi uradili posle ovoga
Masovno ubistvo u školi na Vračaru, koje je počinio četrnaestogodišnji dečak, jeste najcrnji dan i najteža opomena
