Severna Koreja nije proizvod trogodišnjeg rata sredinom dvadesetog veka, u kojem su sile u sukobu – Kina i SSSR na jednoj, i SAD na drugoj strani – odredile ideološko opredeljenje dve Koreje; ona postoji stolećima. Tokom pet vekova vladavine dinastije Čoson konsolidovala se faktička podela Koreje koja je kasnije definisana ratom i linijom na 38. uporedniku. Nisu, dakle, Amerikanci, Rusi i Kinezi slučajno povukli liniju koja deli poluostrvo – ona je bila izraz istorijskog udaljavanja dve Koreje.
Izolacija u kojoj je opstajala Severna Koreja može se porediti samo sa izopštavanjem iz sveta u koje je građane Srbije gurnuo režim Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i Vojislava Šešelja. Ipak, Severna Koreja je izuzetak koji potvrđuje pravilo: zemlja bez ekonomije, bez prirodnih resursa, sa svega 25 miliona stanovnika koje ponekad ne može ni da prehrani, stisnuta između planetarnih i regionalnih sila, sa arhineprijateljem na jugu poluostrva, može da bude ozbiljan geopolitički igrač i da balansira između SAD, Kine i Rusije.
Ključne dve stvari koje Kim Džong Un poseduje, a Milošević i njegovi socijalističko-radikalski naslednici nisu imali ili nemaju, jesu: atomska bomba i kopnene granice sa Rusijom i Kinom.
Severna Koreja je nemeza Zapada mnogo više nego što su to Rusija ili Kuba: nije socijalistička zemlja kako se predstavlja, nije čak ni monarhija kakvom bi se mogla smatrati na osnovu nasledne linije familije Kim; ona je teokratija u kojoj se Kim Il Sung, Kim Džong Il i Kim Džong Un predstavljaju i doživljavaju od većine stanovništva kao božanstva sinkretizovanih religija – konfučijanizma, čeondoizma, budizma i hrišćanstva.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
