Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Julsko izdanje pogledajte OVDE.
Piše Jan Radomski, sociolog koji predaje na Univerzitetu Adama Mickijeviča u Poznanju
***
Godinu i po nakon što je izgubila većinu u Sejmu, ultrakonzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) zadržala je mesto predsednika Republike zahvaljujući tesnoj pobedi (50,9% glasova) Karola Navrockog, koji je na toj funkciji nasledio Andžeja Dudu. Gradonačelnik Varšave Rafał Šaskovski, kojeg je podržavala Građanska koalicija i predsednik Saveta ministara Donald Tusk, nije uspeo da ga porazi, što bi moglo dodatno zaoštriti kohabitaciju na vrhu vlasti i blokirati ključne reforme liberalne vlade koju čini savez od desnog centra do levice. Tim pre što je prvi krug obeležen uspehom kandidata koji su još desnije od PiS-a: Sławomir Mencen iz ekstremno desne Konfederacije osvojio je 14,8% glasova, a monarhista Grzegorz Braun 6,3%.
Potisnuta s desna, stranka Pravo i pravda mogla bi se udaljiti od svoje „socijalne“ linije, koja je inspirisala više zakona donetih između 2015. i 2023. Njena najprepoznatljivija mera ostaje program „500+“, porodični dodatak u iznosu od 500 zlota (117 evra) mesečno po detetu, uveden 2016, a koji danas iznosi 800 zlota (187 evra), bez obzira na primanja. Pobjeda Karola Navrockog ukazuje na jačanje ekonomski liberalnijeg krila unutar PiS-a. O tome svedoče i njegove izjave tokom kampanje, kao i obećanja poreskih olakšica za najbogatije, odnosno protivljenje uvođenju poreza na imovinu. Pred drugi krug izbora, ultrakonzervativni kandidat preuzeo je predloge Sławomira Mencena — odbacivanje bilo kakvih novih poreza ili taksi, zakona koji bi mogli uticati na poslovni prihod, kao i protivljenje slanju trupa u Ukrajinu i njenom priključenju NATO-u.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
