Do kraja ovog veka čuvena opaska predsednika Meksika na prelazu između 19. u 20. vek Porfirija Dijaza “Jadan Meksiko, tako daleko od Boga, tako blizu Sjedinjenim Državama” mogla bi da bude dovedena u pitanje. Vreme radi za “zemlju orla i zmije” i do kraja 21. veka relacije sa SAD bi mogle da budu znatno drugačije.
Nacionalni ponos, narativ o Meksikancima kao “kosmičkom narodu”, odnosno o petoj rasi koju je lansirao pre tačno sto godina Hose Vaskonselos, kao i pozivanje na mitsku zemlju Aztlan, Asteke i korene koji vode čak iz današnjeg Viskonsina, jasan su pokazatelj meksičkih ambicija koje nisu kratkog daha već se projektuju na duge staze. Vrlo je indikativno da se nasleđe Maja eksploatiše isključivo kao folklorno-turistički resurs dok se istorija Asteka smatra sastavnim i neodvojivim delom današnjih Meksikanaca.
Meksiko je kroz poraze, krize, pobune, ustanke, gradio svoj identitet. Ključni korak koji je dao snagu meksičkom nacionalizmu bilo je igranje na kartu meleza u kojima se svi prepoznaju: od potomaka starosedelaca, preko španskih kolonizatora, do raznoraznih Evropljana koji su u 19. i 20. veku odlučili da traže sreću južno od Rio Bravo del Norte, uključujući i roditelje današnje predsednice Klaudije Šejnbaum, Jevreje iz Litvanije i Bugarske.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
