U ratu nije važan tenk, nego moral

Sada na frontu ruska vojska posle dugog perioda pomera liniju na štetu ukrajinske odbrane – stežu Avdejevku i nedeljama pritisak ne popušta. Obračun za ostatke ostataka tog mesta vodi se bez milosti. Za cenu se ne pita – kažu neki preživeli iz juriša nekog ruskog odreda da je od 75 ljudi koji su izašli iz rovova ostalo samo 14, a ostali su “dvestoti” (poginuli) i “tristoti” (ranjeni). Ukrajinci se teše navodima da su njihovi gubici u tehnici mnogo niži od ruskih, ali na istoku se vodi rat u kojem se mere metri, a ne žrtve. Ima nekih vesti da su u Moskvi prebrojali gubitke i zaključili da ima istine u povicima ljutih frontovika da deo generala i pukovnika loše vodi jedinice i naredili su da se stave lisice takvima. Na nekim T-kanalima koji su “bliski frontu” objavljeno je da je 9. decembra nekoliko generala koji se dovode u vezu sa visokim gubicima odvedeno u poznati moskovski zatvor Lefortovo. Zvanično, nema potvrde o tome, ali povoda ima jer samo na dan kada su neki generali ostali bez mesta dokumentovano je uništenje desetak tenkova i borbenih vozila 104. desantno-jurišne divizije u bezglavom jurišu na mostobran u selu Krinki.

Rusi su povratili ponešto prostora oko Rabotnog i na Vremevskom pravcu i sada su na meti Staromajorsko i Urožajno, mesta koja su u teškim borbama prošlog leta zauzele ukrajinske brigade određene za ofanzivu, onu veliku koja je trebalo da se završi izlaskom natovskih doniranih tenkova i borbenih vozila pešadije na obalu Azovskog mora. Planovi su propali i ruska duboko ešelonirana odbrana je izdržala, doduše po cenu visokih gubitaka, ali postepeno istrošen je zamah ukrajinskih brigada iz talasa jedinica formiranih namenski za pobednički juriš. Tokom jeseni protivnici su se gegali po terenu kao dva ljuta, ali vrlo umorna, izudarana boksera.