Svi razlozi Trampovog napada na Iran

Na kraju je u Vašingtonu pobedila struja koja je zagovarala napad na Iran, odmah ukazujući da će “sutra” biti komplikovanije i teže realizovati vojnu intervenciju na Islamsku Republiku i da treba iskoristiti momentum, dok je još to moguće, da se uništi iranski nuklearni arsenal, a da se plati prihvatljiva cena.

Pripreme za napad na Iran su trajale nedeljama. Amerikanci su premestili u region dovoljan broj vojnika, brodova i ratne opreme kako bi, zajedno sa Izraelom, vodili rat protiv Irana koji se ne bi merio danima već nedeljama, a možda i mesecima.

Kvalitativna razlika u odnosu na prošlogodišnji napad, kada je predsednik Tramp pričao samo o uništavanju nuklearnih postrojenja i potencijala Irana, u subotu je eksplicitno govorio o promeni režima.

Ipak, ne treba biti naivan, kada Amerikanci i Izraelci pričaju o promeni režima u Teheranu oni ne misle na rađanje demokratskog Irana – malo ko veruje da je to realno izvodljivo – već na dolazak na vlast snaga koje bi bile spremne da sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama i da se udalje od Kine i Rusije.

Do pre nekoliko nedelja Pentagon se nije smatrao potpuno spremnim da podrži Trampove pretnje: američke snage u regionu, između 30.000 i 40.000 vojnika raspoređenih u osam baza, raspolagale su nedovoljnim protivvazdušnim odbranama. Međutim, tokom poslednjeg meseca prebačeni su sistemi Patriot i THAAD za presretanje iranskih raketa, zajedno sa brojnim lovcima F-35, F-22 i F-16, kao i strateškim bombarderima u stanju pripravnosti.

Novina je i uloga Džej Di Vensa. Potpredsednik SAD je perjanica MAGA pokreta koji se protivi američkom ratnom angažovanju na drugim kontinentima a može se reći da je Vens odigrao ključnu ulogu za tempizam napada na Iran.

Naime, Vens je u petak primio ministra spoljnih poslova Omana Badra El-Busaidija. Šef omanske diplomatije bio je glavni posrednik u pregovorima s obzirom na to da Amerikanci i Iranci nemaju diplomatske odnose i ne pregovaraju direktno već preko posrednika, uglavnom iz Omana ili Švajcarske.

El-Busaidi je pokušao da dobije još jednu nedelju navodeći napredak u pregovorima o atomskom naoružanju, ali je Vens bio neumoljiv: ili će Iran pristati na zahteve SAD – koji nisu uključivali samo nuklearni program, već i balistički kao i prekid pomoći milicijama i terorističkim grupama na Bliskom istoku – ili će biti bombardovan.

Odmah po završenom sastanku, Vens je obavestio predsednika Trampa i predložio napad na Iran. Pozicija Vensa je samo donekle iznenađujuća, imajući u vidu njegovu MAGA biračku bazu, borba za nasleđe Donalda Trampa je već počela i potpredsednik je nestrpljiv da “izjednači” rezultat sa Markom Rubijom koji je vodio glavnu reč oko Venecuele.

Drugim rečima, Vens je svestan da mu nije dovoljna MAGA baza da bi pobedio na izborima za predsednika SAD i zato je bio barjaktar tvrde linije prema Iranu.

U Vašingtonu su shvatili da teokratski iranski režim, u suštini, ne želi dogovor sa SAD o nuklearnom i balističkom arsenalu, a kamoli da prestane da finansira milicije u regionu, od Hamasa i Hezbolaha do Huta i paravojnih formacija u Iraku. Nije bilo mnogo nedoumica oko rešenosti Teherana da ne popusti oko ključnih zahteva, a pregovori su bili taktičko kupovanje vremena.