Ruski režim ne želi samo ukrajinsku teritoriju, u Kremlju žele sve, uključujući i ukrajinsku “dušu”. Za Moskvu nema mesta za nezavisnu Ukrajinu, ona je sastavni deo, štaviše, ona je temelj “ruskog sveta”, a Ukrajinci su tek mlađi ruski brat koji je zaboravio da mora da sluša starijeg.
Ruski pogled na Ukrajinu je toliko posesivno devijantan da predsednik Vladimir Putin i njegovi ideolozi doživljavaju Ukrajince koji su se okrenuli Zapadu kao izdajnike. Ko god u Ukrajini gleda u pravcu Evrope i NATO-a, za Kremlj je neonacista.
Pomenuti detalj objašnjava zašto pregovori o Ukrajini između Vašingtona i Moskve nisu samo o teritorijama i bezbednosnim garancijama, već su vezani i za duboko identitetska pitanja. Moskvu od teritorija ništa manje ne zanima nametanje ruskog jezika kao službenog u neokupiranom delu Ukrajine i vraćanje povlašćenog statusa Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Insistiranje na “denacifikaciji” Ukrajine kao jednom od uslova za prekid ratnih dejstava samo je drugo ime za “rusifikaciju” ili prevaspitavanje i povratak korenima Ukrajinaca. Naravno, po parametrima Kremlja.
Insistiranje ruske strane na izborima u roku od sto dana po potpisivanju mirovnog sporazuma, limitiranje vojnih snaga, zabrana sklapanja vojnih saveza, klasično je obeležavanje teritorije koju u Moskvi smatraju svojom.
Drugim rečima, ruski predsednik ne želi samo da otcepi četvrtinu teritorije Ukrajine, već ima nameru i da instalira marionetski režim u Kijevu, odnosno da realizuje do poslednje tačke početne ciljeve iz tzv. specijalne vojne operacije. Ono što je mislio da će moći da uradi za dve nedelje, a nije za 1.300 dana, Putin veruje da može da dobije od američkog predsednika Donalda Trampa.
Njujorški tajkun nije rusofil, nije ni ruski čovek, ali smatra da je u ovom momentu za njega i njegovu administraciju mnogo plodonosnije da napravi dil sa Putinom nego sa Zelenskim.
EVROPSKE ILUZIJE
U Evropi je rašireno mišljenje, posebno među suverenistima i populistima, da će se sa potpisanim mirovnim sporazumom između Rusije i Ukrajine sve stvari vratiti na svoje mesto, tamo gde su bile pre početka invazije. Neće! U jednom delu ruskog društva, uglavnom dobrostojećem i obrazovanom, i dalje postoji nostalgija za Evropom, ali oni su beznačajna manjina. Jučerašnji svet, ili još bolje rečeno jučerašnji život, neće se vratiti, kao ni dobre relacije između Rusije i Evrope, a kamoli reintegracija Rusije u “evropski svet”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
