Globalna finansijska kriza (GFK), koja je izbila septembra 2008, bila je najveća kriza sa kojom se svet susreo od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Nakon sloma američkog niskokvalitetnog tržišta hipoteka 2007. i kolapsa Lehman Brothersa krajem 2008, američke berze su počele da padaju, dok je međubankarsko tržište presušilo. Kriza se munjevito prenela na finansijska tržišta širom sveta. Posebno su jak udar pretrpele Evropa i Azija.
Takođe, GFK je vodila ubrzanom rastu u poslovnoj neizvesnosti, dok su zemlje koje je kriza najteže pogodila bile primorane da primene mere restriktivne štednje. Posledično, došlo je do značajnog pada u međunarodnoj tražnji, pa samim tim i u globalnoj privrednoj aktivnosti. U periodu do izbijanja GFK, 2000–2008, realna svetska proizvodnja je u proseku godišnje rasla po stopi od 3,5 odsto i kineska tri puta brže, prosečno godišnje oko 10,5 odsto. Nakon izbijanja GFK pa sve do pandemije koronavirusa, konkretnije u periodu 2009–2019, rast realne svetske proizvodnje pada na godišnji prosek od oko 2,7 odsto i kineske na oko 7,8 odsto.
Najvažniji uzročnik pada u realnoj proizvodnji Kine u postkriznom periodu jeste smanjena globalna tražnja koja je vodila značajnom padu kineskog izvoza, pa samim tim i suficita tekućeg računa (višak izvoza nad uvozom). Tako je, u periodu do izbijanja GFK 2000–2008, udeo kineskog izvoza robe u BDP-u u proseku iznosio 28,1 odsto godišnje i tekući račun je u proseku bio u suficitu u iznosu od 5 odsto BDP-a.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
