U Pekingu su bili ubeđeni da će sa prodornom spoljnom politikom praćenom izdašnim investicijama, brojnim inicijativama na bilateralnom i multilateralanom planu (od inicijative Pojsa i Puta do BRICS-a) kao i obećanjima vezati azijske komšije za sebe i pragmatično približiti evropske države sebi. Doživotni predsednik Si Đinping je preko te politike želeo da kreira imidž Kine kao zemlje koja razume i pomaže druge pojačavajući na taj način svoju harizmu i uticaj.
Rezultati nisu ni blizu očekivanjima Džongnanhaja, štaviše agresivna spoljna politika je proizvela u dobroj meri strah, podozrenje i neprijateljstvo ne samo u kineskom komšiluku već i na Starom kontinentu. Kina ima kopnenu granicu sa najviše država na svetu, čak 14, plus “morske” komšije od Japana i Južne Koreje preko Tajvana do Filipina, Malezija, Indonezije, Bruneija.
Sa više od polovine komšija Kina ima loše ili veoma loše odnose, dok su odnosi sa dobrim delom druge polovine determinisani svojevrsnim ekonomskim bulizmom, ucenjivanjima i dvostrukim igrama. U saveznike Pekinga, praktično, mogu da se upišu Ruska Federacija, Severna Koreja i Pakistan.
Uprkos velikim ulaganjima u šminkanje slike o Kini u zapadnim društvima, u državama članicama EU i NATO, po istraživanju Pew Research Center, više od polovine građana ima negativno mišljenje o Kini, tačnije 53 odsto dok tek jedna trećina ima pozitivan stav.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
