Tekst je originalno objavljen u 100. broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.
Piše Fernando Morais
autor knjige „Lula. Od sindikalne borbe do političke borbe”, Les Éditions d’Ithaque, Pariz, 2024.
***
Na drugom spratu, gde su doveli Lulu, jedina odluka koju su prisutni jednoglasno doneli bila je da će on prenoćiti tu u sedištu organizacije. Predsednik sindikata metalurga ABCD-a [grupe industrijskih opština koje čine deo metropolitanske regije Sao Paola], Moizes Selerges, zadužen je za improvizaciju smeštaja kako bi Lula mogao da provede noć. U jednoj teško pristupačnoj prostoriji (…) u podrumu zgrade (…) postavlja okvir kreveta i dupli dušek, jastuk, prugaste čaršave i pamučni jorgan sa zelenim i plavim cvetnim dezenom. Sindikalista je takođe nakratko skoknuo do stana lidera, gde je u mali smeđi plastični džak spakovao dva rezervna kompleta odeće. U sobi pored one rezervisane za bivšeg predsednika postavili su mali sto sa sendvičima od šunke i sira, limenkama gaziranih pića, pivom i vodom.
Što se tiče najvažnije i najteže odluke — kako reagovati na nalog za hapšenje — Lulin najbliži krug je očigledno podeljen. Senatori Lindberg Farijas, Glejzi Hofman, advokat Luis Eduardo Grinhalg, koji su Lulini saborci već više od trideset godina, kao i Žoao Pedro Stedili i Giljerme Bulos, iz Pokreta bezemljaša (MST) i Pokreta beskućnika (MTST), podržavaju ideju da se presuda sudije Serđa Mora jednostavno ignoriše, i tako problem vrati protivnicima. Njihov jedini moto je: „pružiti otpor”.
Po njihovom mišljenju, snage bezbednosti nikada ne bi počinile ludost da masakriraju masu koja štiti sedište sindikata. Postavši globalna vest, pat-pozicija bi, prema mišljenju zagovornika otpora, pružila priliku da se svetu pokaže progon njihovog druga, koji su pokrenuli Moro, tužilaštvo i savezna policija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
