Iza leđa Rusima pljušte rakete, ali ne samo NATO

Ukrajinci su konačno dobili odobrenje Amerikanaca da koriste sredstva ratne tehnike velikog dometa i moći iz donacija za udare po Rusiji. Naravno, misli se na “stari” ruski prostor bez Krima i četiri nove oblasti pridodane oktobra 2022. godine. Do sada su to bile zone za koje su Ukrajinci imali obaveštajno-izviđačku podršku za primenu svih raketa koje su dobili od NATO-a i ostalih prijatelja. Notorni su postali američki dronovi RQ-4 “global houk” koji se pojave iz međunarodnih voda Crnog mora pre dolaska krstarećih raketa “storm šedou”/SCALP-EG lansiranih sa frontovskih bombardera Su-24. Ratna rutina. Takve rakete uništile su neka komandna mesta, ratne brodove i radare i pogađale su mostove, ali sve pod uslovim da mete nisu u Rusiji u granicama pre krize 2014. godine. Kremlj se po toj temi pokazao licemernim jer prihvatili su kao svršen čin američki pogled i prećutno su prešli preko stava iz prve godine rata da dostavljanje Ukrajini raketa velikog dometa predstavlja prelazak “crvene linije”. Ta fraza je valjda dosadila svakome ko prati svetske teme.

Političari i komentatori stalno pričaju o toj granici posle koje više nema povratka. U stvari, dobili su Ukrajinci rakete dometa 300 km, lansiraju kada god vide neki cilj salvu tih raketa. Izraelcima su poručili navodno iz silne Amerike da ako uđu u Rafu, to će da se računa za prelazak “crvene linije”, idu tenkovi “merkava” ulicama tog naselja i rat se nastavlja. Naravno, vode se zakulisne političke igrice i postaviće se neke nove simbolične granice postupanja zaraćenim stranama. Najnovija i najvažnija za Kremlj jeste prenošenje rata unutar granica Rusije bez novih federalnih jedinica.

Putin u početnoj fazi rata učinio je nešto slično kao Milošević na Balkanu početkom 1990-ih kada se pričalo o tome da se mora voditi rat, ali da će Srbija (i Crna Gora) da ostane izvan zone borbi. Rusi su dobili nešto vrlo slično, ide se na front, i to masovno, i gine se takođe masovno, ali u Rusiji se ne ratuje, nema velike mobilizacije osim onih 300.000 iz jeseni 2022. godine koji će sačekati kraj rata u jedinicama (ako neko od njih preživi).