Evropa je odbranila Zelenskog

Evropski lideri i ukrajinski predsednik Zelenski došli su u Vašington sa tri cilja: osujetiti plan da o sudbini Ukrajine odlučuju Vašington i Moskva, a da Evropljani i Ukrajinci budu posmatrači; obezbediti Trampov pristanak da SAD zajedno sa evropskim članicama NATO-a daju bezbednosne garancije Ukrajini; i potvrditi da su međunarodno priznate granice nepovredive i da ne mogu biti predmet pregovora za de iure priznavanje.

Evropljani su položili ispit u Vašingtonu. U trenutku kada je trebalo da pokažu političku kompaktnost, ali i spremnost da preuzmu odgovornost, evropski lideri odgovorili su pozitivno. Najvažnije države članice EU i Velika Britanija jedinstveno su stale uz ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i omogućile mu da izbegne zamku koju su mu Putin i Tramp postavili s namerom da ga stave pred svršen čin – da prihvati gubitak teritorija, federalizaciju i demilitarizaciju zemlje, nametanje ruskog jezika kao službenog, poseban status Ruske pravoslavne crkve i zabranu ulaska u NATO.

U maestralno odigranoj igri evropski lideri stoički su izdržali Trampova poniženja – čekanje na stolicama u hodniku ispred Ovalne sobe i neplanirani televizijski šou pre početka sastanka na kojem ih je Tramp prozivao kao da su đaci u osnovnoj školi – i primorali ga da napravi nekoliko koraka unazad i odustane od plana da primora Zelenskog na praktičnu kapitulaciju u roku od par dana.

Podsetimo, veče pre sastanka Tramp je izjavio da “Zelenski može da zaustavi rat odmah, ako to želi”. To nije bilo samo prebacivanje odgovornosti na ukrajinskog predsednika, već i podmukli pritisak da pristane, bez mnogo razmišljanja, na ponudu.

Tramp je potcenio Zelenskog, zaboravljajući da je on lider koji je, u trenutku kada je njegovu zemlju napadala druga najveća vojna sila na planeti i kada su na par desetina kilometara od njegove rezidencije bila ruska oklopna vozila, poručio američkom predsedniku Bajdenu koji mu je ponudio evakuaciju u Lavov: “Ne treba mi taksi, treba mi municija.”