Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Janauarsko izdanje pogledajte OVDE.
Piše Kristof Ventura, novinar
***
On snosi odgovornost za više od tri hiljade nestanaka ili ubistava. Pod njegovom komandom, oko četrdeset hiljada ljudi bilo je izloženo mučenju; neki od njih i danas trpe posledice njegovog delovanja. Nije iznenađenje što su portreti Augusta Pinočea postali retkost u Čileu nakon okončanja diktature koju je nametnuo zemlji od 1973. do 1990. godine. Ipak, 14. decembra 2025. doživeli su veliki povratak u Santjagu, povodom proslave pobede na predsedničkim izborima Hozea Antonija Kasta, koji se otvoreno i s ponosom poziva na generala-pučistu.
Pre četrnaest godina, međutim, studenti su preplavili ulice Čilea tokom najvećih demonstracija koje je zemlja doživela od povratka demokratije. Zahtevali su „besplatno i kvalitetno“ obrazovanje i, šire gledano, kraj neoliberalnog modela upisanog u Ustav iz 1980. godine, nasleđenog iz vremena diktature. I oni su imali svoju ikonu, čiji su portreti krasili skupove: Salvadora Aljendea, socijalističkog predsednika Čilea, izabranog 1970. godine i svrgnutog Pinočeovim pučem. Jedan od studentskih demonstranata, Gabrijel Borić, nastavio je političku karijeru sve do dolaska na čelo države 2022. godine, ne prestajući da se poziva na Aljendeovo nasleđe. Za dva meseca, 11. marta 2026, Kast će ga naslediti na toj funkciji.
Godine 1973. Bela kuća je podržala Pinočeov državni udar. „Ne vidim zašto bismo dopustili da neka zemlja postane marksistička samo zato što je njeno stanovništvo neodgovorno“, pravdao se tada Henri Kisindžer. Pedeset godina kasnije, američki predsednik izražava zadovoljstvo pobedom na čileanskim predsedničkim izborima kandidata kojeg je „podržao“.
„Podržao“? Pre povratka Donalda Trampa na vlast, Vašington nije tako otvoreno ispoljavao svoju pristrasnost u poslovima južnoameričkog potkontinenta. Ipak, izjava predsednika-milijardera malo koga je iznenadila. Latinska Amerika shvatila je da se sadašnji stanar Bele kuće njome intenzivno bavi. „Demokratija [u Hondurasu] biće na probi na narednim izborima koji će se održati 30. novembra“, upozorio je, na primer, američki predsednik na svojoj platformi Truth Social 26. novembra prošle godine. Izborna kampanja bila je, međutim, završena već tri dana ranije, u skladu s pravilima Nacionalnog izbornog saveta (CNE), ali je Tramp milionima honduraških birača uputio direktan glasački nalog u korist konzervativnog biznismena Nasrija „Tita“ Asfure (Nacionalna partija), „prijatelja slobode“.
Dva dana nakon prve poruke, svoju misao je dodatno razjasnio, u obliku pretnje. Ako njegov kandidat pobedi na predsedničkim izborima, Sjedinjene Države pružiće mu „svu podršku“. Ako izgubi, one „neće bacati svoj novac, jer loš vođa može jedino dovesti do katastrofalnih posledica po jednu zemlju“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
