Debalans resursa može da dovede do duboke bezbednosne krize na našem kontinentu jer sada su dve zemlje istoka puno jače od članica NATO-a. Zelenski je za britanski Ekonomist 11. februara rekao da računaju da sada ruska sila ima ekvivalent od 220 brigada, Ukrajina polovinu od tog broja – 110 brigada, a čitava Evropa zajedno samo 80 brigada.
Taj odnos je vrlo važan sada kada se više priča o budućnosti bezbednosnih odnosa u vreme kada se rat u Ukrajini bliži završetku. Mozaik mirovnog plana polako se sastavlja. Ključni elementi su bilateralni pregovori SAD–Rusija o primirju. Ostale sile su samo posmatrači i saznaće šta treba – kada treba. Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (održana od 14. do 16. februara) gotovo da je molio Amerikance da ne drže saveznike u neizvesnosti – „šta god da planirate, razgovarajte sa nama”. Američki potpredsednik Džej Di Vens na iznenađenje prisutnih koji su očekivali da će pričati o ukrajinskoj problematici pridikovao je saveznicima o tome da ne vode računa o slobodi govora.
Novi američki manir u svetskim poslovima je da rade sve sami, a od saveznika sa onu stranu Bare zahteva se da oni to prihvate i da pričekaju da se završe pregovori sa Rusima u bilateralnom formatu o tome kako će se završiti rat. Od Ukrajine se očekuje da mirno prihvati realnost – cena za kraj rata biće gubitak dela teritorije. Radi se o neminovnosti koje su morali da budu svesni tokom čitavog rata i kada su se busali u prsa da će se vratiti na Krim.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
