Debalans resursa može da dovede do duboke bezbednosne krize na našem kontinentu jer sada su dve zemlje istoka puno jače od članica NATO-a. Zelenski je za britanski Ekonomist 11. februara rekao da računaju da sada ruska sila ima ekvivalent od 220 brigada, Ukrajina polovinu od tog broja – 110 brigada, a čitava Evropa zajedno samo 80 brigada.
Taj odnos je vrlo važan sada kada se više priča o budućnosti bezbednosnih odnosa u vreme kada se rat u Ukrajini bliži završetku. Mozaik mirovnog plana polako se sastavlja. Ključni elementi su bilateralni pregovori SAD–Rusija o primirju. Ostale sile su samo posmatrači i saznaće šta treba – kada treba. Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (održana od 14. do 16. februara) gotovo da je molio Amerikance da ne drže saveznike u neizvesnosti – „šta god da planirate, razgovarajte sa nama”. Američki potpredsednik Džej Di Vens na iznenađenje prisutnih koji su očekivali da će pričati o ukrajinskoj problematici pridikovao je saveznicima o tome da ne vode računa o slobodi govora.
Novi američki manir u svetskim poslovima je da rade sve sami, a od saveznika sa onu stranu Bare zahteva se da oni to prihvate i da pričekaju da se završe pregovori sa Rusima u bilateralnom formatu o tome kako će se završiti rat. Od Ukrajine se očekuje da mirno prihvati realnost – cena za kraj rata biće gubitak dela teritorije. Radi se o neminovnosti koje su morali da budu svesni tokom čitavog rata i kada su se busali u prsa da će se vratiti na Krim.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
