„Možeš i sama“, rekao mi je sredinom devedesetih godina deda, majčin otac, nakon što mi je skinuo pomoćne točkove sa bicikla i pravio se svega nekoliko metara da drži zadnji deo sedišta, sve dok se u nekom trenutku nisam okrenula i videla ga kako stoji sa strane i uvereno izgovara to „možeš i sama“.
„Možeš i sama“ je prva stvar koja mi je od tog čoveka ostala.
Druga je „ljubav prema klubu“. I to ne u onom smislu u kom se, da bi bio prihvaćen od jednih ili drugih, praviš da te nešto zanima više nego što te iskreno zanima.
Već u onom istinskom smislu loženja (on to sigurno tako ne bi imenovao, to bih ja, 2023. godine imenovala tako) na nešto, u onom smislu u kom ti bivaš deo nečeg mnogo većeg od sebe samog.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
