Danima su košarkašku planetu obilazile neverovatne slike posle odlaska Željka Obradovića iz KK Partizan. Američki košarkaši u Partizanu su bili u šoku, uprava u panici, navijači u histeriji, a svet košarke je sa nevericom pratio odlazak najvećeg trenera u istoriji evropske košarke iz svoje kuće i pitao se zašto.
Iako Obradović nije Partizanu isporučio ono što se očekivalo. Ili bolje rečeno, sanjalo. Imao je solidne rezultate, ispadanje u Evrokupu od Burse, mitsku plej-of seriju u Evroligi protiv Reala, negativan skor sa Crvenom zvezdom i manje domaćih trofeja u direktnim okršajima, neke razočaravajuće sezone u Evroligi…
Ali, Željko Obradović je bio generator snova. Jedino sa njim su velike stvari mogle da se sanjaju, on je razlog što se Ostoja Mijailović hvali budžetom od 20 i kusur miliona evra, zbog njega su preskupe sezonske ulaznice išle kao alva, zbog njegovog imena i prezimena se Partizan vratio u Evroligu, zbog njega je i večiti rival digao ambicije i kriterijume, zbog njega su u „Evrokup Partizan“ dolazili renomirani evroligaški igrači poput Pantera i Ledeja… Željko Obradović je bio više od slabog rezultata, pogrešne procene nekog pojačanja, discipline u svlačionici…
Manje od mesec dana kasnije, u maglovitoj noći na Marakani nakon bezukusne fudbalske predstave protiv Mladosti iz Lučana, pred jedva 4.000 gledalaca, najuspešniji trener Crvene zvezde u ovom veku otišao je bez adekvatnog ispraćaja. Bez skandiranja, koreografija, izgovorene reči… Sutradan se Crvena zvezda oprostila od njega saopštenjem i fotografijom sa uramljenim dresom i brojem 306. To je broj utakmica koje je Vladan Milojević vodio kao trener Crvene zvezde tokom dva mandata u četiri i po godine.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
