Ako imate više od dvije godine – a ako ovo čitate, jebiga, trebalo bi da imate – onda poznajete onaj dječiji osjećaj kada vas neka baka, baba, nena ili možda neka tetka ili deda uvede u prodavnicu slatkiša i kaže vam da izaberete šta god želite. Šta god želim?! Šta god želiš!
Nema nikoga da vam nešto brani, a oko vas se sve šareni, pa ne znate gdje da krenete prvo – na čokolade, na bombone, na lizala, na sladoled, pa nazad na čokolade, a vidi ima i keksa, a vidi onu bombonjeru kolika je… Skoro nekontrolisano idete od rafa do rafa, premišlljate se i prebirete, a onda uzmete malo više nego što zapravo možete, ali koga briga, može vam se!
Tako je nekako izgledao ovaj vikend za nas koji volimo fudbal. Nije da nemamo slatkiša, imamo ih gomilu, nikad gladni, vazda siti, pa tek je jučer završilo Evropsko prvenstvo, evropski kupovi se igraju, Liga prvaka nikad ni završila nije.
Ali ne možeš odoliti svom tom šarenilu, svim tim utakmicama koje su se konačno vratile u punom programu, pa skačeš iz Engleske u Italiju, iz Španije u Francusku, pa malo pogledaš ove naše domaće, pa vidi tamo Turci se biju, daj malo Portugalce, daj šta se ovo dešava u Škotskoj, vidi u Stockholmu ne pada snijeg…
Lijepo je do te mjere da je ovo vikend kada je teško probrati najvažniju temu. Svuda je zamiljivo, svuda šljašti i blješti, svi su nam novi i nepoznati, a opet je sve nekako po starom, kako smo i ostavili tamo u maju, ili bješe juni? Fudbal nam se vratio u punom kapacitetu i bio je ovo vikend u kojem smo se ostavili velikih priča, velikih analiza, i prosto uživali u šećeru. Biće vremena da peremo zube.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
