Verovatno svaki ljubitelj fudbala čuo je da je forma trenutna, a klasa večna. Ta fraza obišla je toliko krugova, da niko ne zna pouzdano ko je bio njen originalni tvorac, mnogi pominju Briana Clougha, drugi Billa Shanklyja, treći kažu da je u kriketu korišćena i mnogo pre fudbala.
O formi AC Milana dovoljno govori to što su za pobedu nad srpskim superligašem morali da se oslone na pomoć prijatelja, još više to što su na pola sezone udaljeni pođednako, po 17 bodova, od lidera Serie A Napolija i od poslednjeplasirane Monze.
O klasi sedmostrukog prvaka Evrope, koji je evropskom fudbalu dao Sacchija i Capella, dinastiju Maldini i Baresija, najbolje godine Marca van Bastena i Andriya Ševčenka, Deje Savićevića i Zvoneta Bobana, Pippa i Pirla, Rivere i Neste, Seedorfa i Cafua, Kake i Nordahla, zaista ne treba trošiti reči.
Velikom klubu potrebni su trofeji, a najbolja Milanova šansa za trofej ove sezone bila je Supercoppa, koja se peti put igrala u Saudijskoj Arabiji, i drugi put uključila četiri ekipe. Zapravo, to proširenje je i otvorilo mesto za Milan, koji se kvalifikovao kao prošlogodišnji vicešampion Italije.
Zašto je najbolja šansa za novi pehar u vitrinama Rossonera ležala usred pustinje? U onih 18 Silviovih godina, od 1989. do 2007, oni su igrali u čak osam UCL finala i dobili pet, ali danas su veoma daleko od nivoa potrebnog za takav uspeh. Titula Serie A 2022 deluje sve više kao čudo kako to vreme odmiče, jer je nezamislivo da Milan u ovoj eri skupi 86 bodova, pogotovo sa napadačkim učinkom na nivou Verone i Sassuola, a ne Intera i Napolija.
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
