Ne brinite vi za Juventus

Vi, deco devedesetih i XXI veka, pojma nemate šta je za nas predstavljao Juventus.

Često, u većini tekstova koje godinama unazad piše, podsećam na neka stara vremena, na neke detalje za koje niste čuli, ili ih se neki od vas sećaju kao kroz izmaglicu.

Ali nikad se zbog toga nisam osećao kao stariji gospodin, jer je slično bilo i u mojim dvadesetima. I kada se pre četvrt veka počinjao sa ovim poslom, pričao sam i pisao o ljudima koji su se sportom bavili decenijama ranije, i generalno sam se trudio da se stvari koje su široko poznate dotičem što manje, a priče osvetljavam iz novih uglova.

Ali ugao iz kojeg želim da počnem priču o najvećem od tri giganta italijanskog fudbala delim sa apsolutno svakim ko je makar ovlaš pratio fudbal tokom mog školovanja. Na svako dete šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih Juventus je ostavljao potpuno isti utisak.

I zato se prvi put osećam kao stari čika koji priču počinje sa: Eh, deco moja…

Ali ima li išta prikladnije nego osećati se kao stari gospodin dok pišeš o Staroj dami?