„Voliš li stvarno tu irsku seljačinu“, pita me S. dok šetamo Stokholmom u grupi, između diplomatskih brifinga i ekoloških radionica za nezbrinute države. Tako mu se učinilo na osnovu moje filozofske teze da svi ljudi prave zakorak unazad kada se nađu u neočekivanoj situaciji. Svi ljudi osim tri kategorije koje pred neočekivanu silu izlaze razdrljeni k’o pred streljački vod u zoru – zaljubljeni muškarci, Mike Tyson i Conor McGregor. Jer potonja dvojica jesu kategorije za sebe.
To što sam u Stokholmu mogao da se pravim pametan i izvlačim filozofske zaključke i iz najmanjih džepova (neprikladnog autfita za sastanke na kojima smo bili) izvlačim reference iz oktagona, mogu da zahvalim tome što ilustracije za ovaj sajt i one novine (Nedeljnik) pravi čovek koji je mala enciklopedija svega što vam ne bi palo na pamet da bi ikada trebalo da znate, a u stvari je vrlo dobro da znate.
Nema razgovora sa MS – pa će tako biti i u ovom tekstu, koji bi, da je sreće, on potpisao – u kom se ne spomenu Andrew Huberman, kafa, tuča, hormoni i South Park. Shvatili ste, dobar čovek.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
