„Voliš li stvarno tu irsku seljačinu“, pita me S. dok šetamo Stokholmom u grupi, između diplomatskih brifinga i ekoloških radionica za nezbrinute države. Tako mu se učinilo na osnovu moje filozofske teze da svi ljudi prave zakorak unazad kada se nađu u neočekivanoj situaciji. Svi ljudi osim tri kategorije koje pred neočekivanu silu izlaze razdrljeni k’o pred streljački vod u zoru – zaljubljeni muškarci, Mike Tyson i Conor McGregor. Jer potonja dvojica jesu kategorije za sebe.
To što sam u Stokholmu mogao da se pravim pametan i izvlačim filozofske zaključke i iz najmanjih džepova (neprikladnog autfita za sastanke na kojima smo bili) izvlačim reference iz oktagona, mogu da zahvalim tome što ilustracije za ovaj sajt i one novine (Nedeljnik) pravi čovek koji je mala enciklopedija svega što vam ne bi palo na pamet da bi ikada trebalo da znate, a u stvari je vrlo dobro da znate.
Nema razgovora sa MS – pa će tako biti i u ovom tekstu, koji bi, da je sreće, on potpisao – u kom se ne spomenu Andrew Huberman, kafa, tuča, hormoni i South Park. Shvatili ste, dobar čovek.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
