U jedno određeno vreme u svojoj istoriji, NBA liga privlačila je – i kreirala – problematične ličnosti.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, gomila igrača imala je raznovrsne eksterne „hobije“, koji su rangirali sve od „benignih“ pojava tipa droge i i alkohola pa do ekstremnijih poput pljački i razbojništava, čime je bio sklon legendarni Marvin „Bed Njuz“ Barns.
Pričalo se tada da je poseta hotelu u kojem borave NBA košarkaši ujedno bio i najlakši način da se dođe do kokaina u vašem gradu – toliko je zapravo taj problem bio rasprostranjen.
Na taj porok nisu bili imuni ni neki igrači koji su ostali zapamćeni kao majstori ove igre. Majkl “Šugar” Rej Ričardson je 1986. ušao u istoriju NBA kao prvi igrač kojem je doživotno zabranjeno pravo nastupa jer je tri puta pao na doping testovima. Ta će zabrana biti povučena 1988, ali „Šugarova“ reputacija vrhunskog košgetera ostala je zauvek umrljana, i danas je on gotovo sinonim za ekscese ove dekade.
Daleko, doduše, da je on bio jedini problematičan – on je samo bio „najslavniji“. Sam Ričardson je često umeo da kaže da su njega uzeli na zub dok su igračima poput Krisa Malina (koji je morao da se leči od alkoholizma) gledali kroz prste.
Naši ljubitelji košarke pamte Roja Tarplija i Ričarda Dumasa, koji su baš kao i „Šugar“ morali da potraže profesionalne angažmane u Evropi jer su na matičnom kontinentu postali nepoželjni zbog neumerenosti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
