Sportski radnici kažu da ne postoji lekovitiji tonik od trofeja. Sezona može proći i ovako i onako, može se izgubiti i derbi, i poneka bitna utakmica, i još svašta, ali ako se završi sa trofejom – briši sve pre i stavljaj pehar u vitrinu. Samo to se, u krajnjoj liniji, i pamti.
U istinitost ove maksime mogli su se nedavno uveriti navijači Partizana. Njihova (ovde sad mislim na KKP, ne na fanove) minula evropska sezona, koja je završena van plej-in dometa, balansirala je od tragedije do ekstaze pa opet do tragedije – nakon veoma lošeg starta i skoro pa savršene konsolidacije, na kraju je za nešto više ipak zafalilo kvaliteta, spretnosti i ko zna čega još.
Međutim, za razliku od pretprošle sezone, u kojoj su se puleni Željka Obradovića, valjda još uvek mamurni od sada već mitske serije sa Realom iz 2023, u završnici domaćih takmičenja raspali na sitne komade sada je viđen potpuni obrt.
Crno-beli su zbili redove i odigrali odličan regionalni plej-of, te nakon efikasne finalne serije protiv podgoričke Budućnosti vratili jadransku titulu. Na to su kasnije dodali i prvo zvanje nacionalnog prvaka još od 2014, i tako je kalendarski ciklus ipak označen kao uspešan – s punim pravom.
Taj je uspeh zapravo i umnogome definisao Partizanovu strategiju ovoga leta. Za razliku od burnog prelaznog roka koji je odrađen 2024, kada je, da vas podsetimo, klub zamenio celokupan igrački kadar (izuzev Balše Koprivice), za to ovoga puta nije bilo potrebe.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
