Momci iz američkog Čačka

Ima ta scena u najboljem košarkaškom filmu svih vremena kad Džin Hekman, stari trener koji „po kazni“ tezgari u srednjoškolskoj košarci, dovede svoje momke iz neke selendre u Indijani da „osete“ halu u kojoj će igrati državno finale. I kada ovima padnu vilice, jer u životu nisu videli tolike tribine i nikada nisu mogli da zamisle da će toliko ljudi da ih gleda, Hekman mudro pozove jednog pomoćnika da mu donese dužni metar.

Momcima, naravno, nije jasno šta je cilj ove pokazne vežbe, sve dok im trener ne pokaže da je slobodno bacanje 15 stopa od obruča, i da je visina istog 30 stopa. A onda, okrene se ka njima i tiho poentira – „nadam se da ste svesni da su ovo iste mere kao i u našoj gimnazijskoj sali“. Nema tu puno mudrosti. Koš je koš, tabla je tabla. I to je uvek i svugde isto.

Ovako sam nekako zamislio igrače Indijana Pejsersa kada su, po ko zna koji put ove godine, gledali u ponor koji im se predstavljao na semaforu „Medison Skver Gardena“, najveće košarkaške pozornice na svetu.