Teško je voditi racionalnu raspravu o predsedniku fudbalskog saveza države čiji aktuelni predsednik Republike je noću upadao u prostorije najtrofejnijeg kluba i menjao upravu (sa pozicije potpredsednika Vlade, doduše), njegov prethodnik je sina zaposlio kao trenera u jednoj od najboljih akademija u ovom delu Evrope, a onaj pre njega masovno skretao fondove u pravcu kluba u kojem je trenirao, dok je kopao rupu ispod temelja jednog od najtrofejnijih sportova sopstvene zemlje…

No, posao je takav, dužnost mi je da se time pozabavim.

Fudbalski savez Srbije bez predsednika je bezmalo pune dve godine, osam puta duže nego što je po statutu dozvoljeno, ali ako se zna ko ga je i kako vodio u prethodnoj deceniji, sumnjam da je ikome bila problem ta prazna stolica.