Možda smo mi svi ovde postali previše cinični.
Razmišljao sam baš o tome dok sam gledao završni turnir Evrolige, odigran ove godine po prvi put u Abu Dabiju. Tepisi teksta su se napisali na tu temu, od mene i mnogih – Evroliga se „prodala“, Evroliga je neprofitabilna, Evroliga gleda samo poslovni interes i zanemaruje ono što evropsku košarku čini zapravo specifičnom, a to je autentična emocija. To se, jelte, negde izgubilo, i poslednje mesto na kojem bi se to nešto dalo naći jeste pustinjski pesak Arapskog poluostrva.
A opet, možda smo tu emociju našli tamo gde smo je i najmanje očekivali.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
