NBA ne spava.
Već smo pričali o tome jednom. Tek što se draft ludilo primiri, počne period potpisivanja slobodnih agenata – ili, što kaže moj prijatelj, vreme godine kada označimo Tviter naloge Adrijana Vojnarovskog i Šemsa Šaranije kao jako bitne, pa nas notifikacije bude usred noći da saznamo koliko je miliona dobio neko za to malo mastila na papiru. Pa onda ide letnja liga u kojoj kritički smatramo o sudbinama budućih zvezda na osnovu malo rekreacije sa ljudima koji grizu cevanice ne bi li se stavili u izveštaje skautskih službi, pa onda malo gledamo kako Lebron letuje na Sardiniji, i tako, očas posla eto nas u septembru, počeli kampovi, i sezona je opet tu, pa vrtimo krug iz početka.
Ovog leta, međutim, kuloarima promiče još jedna tema koja se javi svakih nekoliko godina i uglavnom je otresu kao potpuno nebitnu. Sada, ta tema je ipak najednom važna i interesantna, jer bi mogla da nam na košarkašku mapu Sjedinjenih Država i Kanade vrati jedan jako mio toponim koji nam je otet pre šesnaest godina. Ta tema se zove „ekspanzija“.
Tradicionalno, NBA glavešine ne vole nove timove. Više ekipa znači i više gladnih usta, što u ovom određenom slučaju ne znači da će neko bukvalno ostati bez para, već da će ih samo biti nešto manje. Drugim rečima, neki će nesretni milijarder morati skrušeno poručiti svojoj supruzi da se ove godine neće ići baš na Maldive, već će morati da se zadovolje skromnim Sejšelima, dok će ljubavnik umesto novog „majbaha“ na drumove na jesen isterati neku BMW „sedmicu“. Nema u elitnoj košarkaškoj ligi siromaha, ali to opet ne znači da ovi što imaju mnogo ne bi voleli još više.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
