„U derbiju nema pravila“. Ovu floskulu slušamo otkako znamo za sebe, i prenosi se na svaki sport u kojem igraju Crvena zvezda i Partizan. Dakle, trenutna forma, kvalitet kadra, problemi ove ili one prirode, sve to bacite kroz prozor. Derbi, to vam je odvojeni mikrokosmos i ima svoja pravila. A pravila su da nema pravila.
Videli smo hiljadu puta da sintagma itekako ima na šta da se osloni u praksi. Zvezdaši se, recimo, sećaju kako je klinički mrtav sastav Zorana Krečkovića, koji je zbog opšte besparice trenirao u beogradskom Hajd parku, oborio na pleća evroligaški Partizan Duška Vujoševića kada to niko, pa ni sami igrači-volonteri nisu očekivali.
Posle je naravno bilo šta je bilo, ali ta pobeda se pamti. Taj dan pripao je Zvezdi.
Kontra-primer bi recimo mogao da bude trijumf u kupu u februaru 2016, kada je Partizan Aleksandra Džikića čistom snagom volje i manijačkom energijom izbacio Crvenu zvezdu iz takmičenja.
Ta Zvezda je, nota bene, kasnije otišla u četvrtfinale Evrolige i igrala možda i ponajbolju košarku tokom mandata Dejana Radonjića. Njen dres su te sezone nosili i odlični Majk Cirbes, Kvinsi Miler, Tarens Kinsi i drugi. Ali džaba – kad je derbi, ne igraju imena, nego kako se postavite na parketu.
Ove sezone, prvi derbi – ujedno i prvi evroligaški derbi – nas je zatekao u dosta specifičnom raspoloženju. Crvena zvezda je, po mnogim ocenama, odigrala dobar start sezone i ostvarila pet pobeda u prvih deset mečeva, uz nekoliko legitimnih povika da je u makar tri utakmice oštećena od arbitara.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
